Sedma godišnjica ubistva Zorana Đinđića

Danas se navršava sedam godina od ubistva prvog demokratskog premijera Srbije, dr Zorana Đinđića. 
 
Dr Zoran Đinđić (1.avgust 1952. - 12. mart 2003.) bio je jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Demokratske stranke, predsednik Skupštine grada Beograda i predsednik Vlade Srbije i doktor filozofije po obrazovanju. Rođen je u Šamcu, u današnjoj Republici Srpskoj. Završio je Devetu gimnaziju u Beogradu, a za politiku se zainteresovao kao student filozofije na Univerzitetu u Beogradu. Nastavio je studije u Nemačkoj, kod profesora Jirgena Habermasa u Frankfurtu. U Nemačku je Đinđić otišao nakon što su ga napali komunistički režim i mediji zbog pokušaja organizovanja nezavisnog političkog pokreta jugoslovenskih studenata. Godine 1979. stekao je doktorsku titulu na univerzitetu u Konstancu. Deceniju kasnije Đinđić se vratio u Jugoslaviju da bi zauzeo profesorsko mesto na Univerzitetu u Novom Sadu i zajedno sa drugim srpskim disidentima je osnovao Demokratsku stranku, čiji 1993. godine postaje predsdnik. 
 
 
Nakon niza masovnih protesta zbog poništenih izbora od strane republičke vlade tokom 1996/97, Đinđić je 21. februara 1997. postao predsednik Skupštine grada Beograda. Sa Srpskim pokretom obnove Vuka Draškovića i Građanskim savezom Srbije Vesne Pešić stvorio je koaliciju "Zajedno", koja se raspala samo četiri meseca nakon svoje pobede. Đinđić je smenjen sa mesta predsednika Skupštine Beograda glasovima Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke i Srpskog pokreta obnove.
 
Zoran Đinđić je igrao važnu ulogu u predsedničkim izborima Savezne Republike Jugoslavije septembra 2000. i demonstracijama 5. oktobra. koji su doveli do zbacivanja Miloševićeve vlasti, a onda je vodio široku Demokratsku opoziciju Srbije koju je činilo 18 stranaka do pobede na parlamentarnim izborima u Srbiji decembra 2000. Postao je premijer Srbije 25. januara 2001.
 
Ubijen je na ulazu u zgradu Vlade Republike Srbije. Đinđić je prethodno stekao mnogo neprijatelja zbog svog stava okrenutosti ka Zapadu, reformske ekonomske politike, hapšenja Slobodana Miloševića i njegovog izručenja Haškom sudu i pokušaja suzbijanja organizovanog kriminala. Za ubistvo su osumnjičeni pripadnici tzv. "Zemunskog klana", kriminalne organizacije povezane s delovima Jedinice za specijalne operacije MUP Republike Srbije, koju je predvodio Milorad Ulemek, zvani "Legija". Ulemek je osuđen na 40 godina zatvora za krivična dela koja uključuju ubistvo i pokušaj ubistva, a na istu kaznu zatvora osuđen je i neposredni izvršilac, atentator Zvezdan Jovanović. 
 
Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana.
 
Povodom sedme godišnjice od ubistva Zorana Đinđića, članovi porodice i državni zvaničnici položili su cveće i vence na grob ubijenog premijera, a na Novom groblju u Beogradu je dugačka kolona građana, koji čekaju da odaju poštu Đinđiću.
 
Dr Zoran Đinđić rado je posećivao Zrenjanin, kao jedan od vodećih centara demokratije u Srbiji. Pred realizacijom je inicijativa o preimenovanju Trga republike u Trg dr Zorana Đinđića, a u zrenjaninskom Pozorišnom klubu "Zeleno zvono" večeras će se, u 20 časova, održati tribina pod nazivom "Sedam godina kasnije". O događajima posle ubistva premijera govoriće Laslo Vegel, Žarko Korać, Svetlana Lukić, Nenad Živković i Dejan Ilić.