Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaJubilarni ''Memorijal dr Radu Flora''
U Banatskom Novom Selu, Uzdinu, Beogradu, Novom Sadu i Zrenjaninu održava se jubilarni, 20. međunarodni naučno-kulturni skup - "Memorijal dr Radu Flora". Ovaj Memorijal organizuje se u čast najznačajnijeg rumunskog naučnika, prosvetnog i kulturnog radnika sa ovih prostora – univerzitetskog profesora Dr Radu Flora (1922-1995), našeg sugrađanina, a tradicionalno ga organizuje Društvo za rumunski jezik Vojvodine, pod pokroviteljstvom Vlade AP Vojvodine, pre svega, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje. Ove godine Memorijal se organizuje i uz podršku Zavoda za kulturu Vojvodine, Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine Srbije, Doma kulture i Rumunske pravoslavne crkve iz Banatskog Novog Sela, Skupštine grada i gradonačelnika Zrenjanina, Vojvođanske banke…
Otvaranje "Memorijala dr Radu Flora" upriličeno je 4. septembra, u Banatskom Novom Selu, rodnom mestu velikog naučnika, tradicionalnim naučnim skupom u Domu kulture, a istog dana u Novom Sadu održan je prigodan kulturno-zabavni program, recital i promocija knjiga.
Učesnike Memorijala juče je primio predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton, koji je istakao značaj manifestacije za učvršćivanje prijateljskih veza između rumunskog i našeg naroda.
- U nizu značajnih naučnih i kulturnih radnika koji su živeli i radili u Zrenjaninu ime dr Radu Flora svakako je jedno od najznačajnijih i naša lokalna samouprava izražava zadovoljstvo što se već dvadeseti put održava ovaj međunarodni skup. Delo profesora Flora dovoljno govori o vezama Srbije i Rumunije, i ti mostovi, koji su uspostavljeni zahvaljujući i njegovom radu, treba da opstanu. "Memorijal dr Radu Flora" ima za cilj da te mostove saradnje, pre svega, u oblasti kulture i društvenih nauka, dodatno proširi. Ovde su i predstavnici Univerziteta u Aradu, naučni radnici, književnici i umetnici iz Rumunije i Vojvodine, koji će se dogovarati o mogućnostima dalje saradnje, učešću u projektima prekogranične saradnje i drugim vidovima međusobnog angažovanja s obe strane sve "tanje" rumunske i srpske granice – rekao je Aleksandar Marton.
Predsednik Društva za rumunski jezik Vojvodine i organizator Memorijala, Lučijan Marina, rekao je da je profesor Flora postavio temelje ovog Društva, prve naučno-kulturne ustanove tog profila, za negovanje rumunskog književnog jezika.
- Njegov doprinos cenjen je i u Srbiji i u Rumuniji, o čemu govori i podatak da je zastupljen u enciklopediji "Britanika", rame uz rame s našim najvećim naučnicima i nobelovcima. Prihvaćen je od evropske kulturne javnosti, pre svega, kao lingvist i dijalektolog, kao pionir u lingvističkoj geografiji, koji je postavio novi pristup razvoju lingvistike. Bio je i leksikograf i leksikolog, jednom rečju, svestrani stvaralac, o čijem se doprinosu razvoju naučne misli može mnogo toga reći. "Memorijal dr Radu Flora" omaž je njegovom radu, ali i prilika da se predstave aktuelni stvaraoci i savremena naučna dostignuća u oblasti lingvistike – istakao je Lučijan Marina.
Nakon prijema u Gradskoj kući, položeni su venci na spomen-bistu dr Radu Flora u Aleji velikana u Karađorđevom parku, da bi potom u holu Vojvođanske banke u Zrenjaninu bile otvorene se dve prigodne izložbe i održan Međunarodni simpozijum, u svečanoj sali. "Memorijal" je nastavio rad danas, 6. septembra, u Uzdinu, gde se u osnovnoj školi "Sveti Đorđe" organizuje "Jedan čas o romanitetu na Balkanu", a posle posete Muzeju sela, u Rumunskoj kući se otvara izložba i organizuje se promocija knjiga, manifestacije koje Društvo za rumunski jezik Vojvodine, organizuje u saradnji sa Društvom "Tibiskus iz Uzdina. "Memorijal" se završava večeras u Beogradu književnim susretom u Udruženju književnika Srbije i kolokvijem u Biblioteci grada Beograda.
Dr Radu Flora doktorsku disertaciju stekao je na temu "Rumunski banatski govori u svetlu lingvističke geografije", a bavio se izučavanjem dijalektologije, istorije, književnosti i literarnog folklora banatskih Rumuna. Bio je istaknuti univerzitetski profesor, naučni odnosno prosvetni, kulturni i javni radnik, svetski priznati dijalektolog, lingvista, folklorista, vrsni pisac, eseista, književni kritičar… Iz njegovog opusa beleži se oko 1.500 bibliografskih jedinica (90 knjiga, značajnih književnih dela poezije i proze, autor je 23 udžbenika, velikog broja naučnih radova, studija, prevoda, antologija, itd.). Sarađivao je u preko 75 listova i časopisa, književnih i stručnih publikacija iz Evrope i sveta.
