Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaPripreme za novu grejnu sezonu u završnoj fazi
Završetkom radova na rekonstrukciji magistralnog vrelovoda, od priključnog šahta JKP "Gradska toplana“ do stambenih zgrada u Pančevačkoj ulici, za šta je iz republičkog budžeta izdvojeno 150 miliona dinara, praktično su obezbeđeni uslovi za nesmetan početak grejne sezone, rekao je danas gradonačelnik Zrenjanina mr Ivan Bošnjak.
- Obišao sam Gradsku toplanu i radove na vrelovodu i mogu reći da je sve kvalitetno urađeno, ugrađena su dva nova kotla, obezbeđena su sredstva kako bi se posao završio na vreme i kako bi građani, ukoliko sve bude u redu sa isporukom energenata iz Rusije, a naznake su da će tako i biti, novu grejnu sezonu dočekali na vreme i bez problema – rekao je Bošnjak.
O prelasku na tarifni sistem obračuna toplotne energije prema ostvarenoj potrošnji, gradonačelnik je rekao da će to omogućiti efikasnost grejanja i usluga koje Gradska toplana pruža korisnicima.
- Moramo to preduzeće postaviti na zdrave noge, a potrebno je da građani imaju razumevanja, da bez obzira koliko je teška situacija, nađemo srednje rešenje, na zadovoljstvo jednih i drugih. S jedne strane imamo zahteve da grejanje bude kvalitetno, a s druge strane imamo ogromne dugove i troškove – dodao je on.
Upitan hoće li lokalna samouprava na neki način sufinansirati izdatke za grejanje Bošnjak je odgovorio da je u toku izrada rebalansa budžeta.
- Time ćemo pokušati da pojedine rupe zakrpimo, ali, od toga koliko građani duguju, nažalost, se ne može pobeći – istakao je gradonačelnik.
Direktor JKP "Gradska toplana" Aleksandar Starčević kaže da je u sklopu radova na rekonstrukciji magistralnog vrelovoda urađeno oko 900 metara trase i zamenjeno oko 1.900 metara vrelovoda. Time se, ukazao je, dobija na pouzdanosti vrelovoda, smanjenju gubitaka u toplotnoj energiji, a ujedno se povećava energetska ušteda i efikasnost sistema.
- Ako govorimo o gubicima, pretvoreno u novcu, a kada je reč o vodi koja iscuri, oni su mnogo manji od gubitaka toplotne energije koji su se javljali usled loše izolacije. Imali smo od 40 do 50 miliona gubitaka godišnje, ovom novom deonicom gubici će biti smanjeni, ali će značajno smanjenje doći sledeće godine jer je Gradska toplana u programu KFW 4 i u planu je nasatvak rekosntrukcije vrelovoda, od ove tačke do Tehničke škole. Time bi celokupni magistralni vrelovod bio nov, dakle, posle trideset i pet godina bi imali nov magistralni vrelovod i 95 ogranaka sređenih. Mogli bi da uloženi novac od kredita vratimo i imamo uštedu od sto miliona dinara – objasnio je Starčević.
Kako je naglasio, ukoliko ne bude bilo većih havarija na starom delu vrelovoda u planu je da se do 22 .septembra zapuni ceo sistem, uspostavi cirkulacija i 1. oktobra upale kotlovi.
- Plan je da se 12. oktobra uradi topla proba i da se 15. oktobra uđe u grejnu sezonu sa minimalnim brojem intervencija, ili, čak bez njih – rekao je Starčević ukazujući da je u toku punjenje sistema te apelovao na građane da ne samovoljno ne prazne sisteme, jer to za posledicu ima brojne probleme.
Starčević kaže da je to preduzeće spremno za prelazak na tarifni sistem obračuna.
- Pretpostavljam da ćemo, u dogovoru sa lokalnom samoupravom, i preći na to, kako je planirano, od 1. januara. Tada bi građani plaćali grejanje po utrošenoj energiji. To znači da će građani u toku sezone plaćati toplotnu energiju , to je varijabilni deo, i fiksni deo koji će plaćati 12 meseci. Procena je da fiksni deo iznosi od 27 do 30 dinara po metru kvadratnom, i varijabilni deo koji bi bio oko 6 dinara po kilovat satu. To su sada prve preliminarsne cifre, ali cenu određuje Grad. Naša sugestija će biti da to budu ekonomske cene jer ovo preduzeće mora da posluje u skladu sa ekonomskim principima – rekao je Starčević koji je na pitanje hoće li Gradska toplana zatražiti povećanje cena rekao da to jeste jedna od solucija.
- Zadnje povećanje koje je traženo bilo je 80 dinara, a odobreno je 74,95, u toku su pregovori sa lokalnom samoupravom da cena bude 80, ali to ipak ne zadovoljava ekonomsku cenu koja iznosi preko sto dinara. Međutim, svesni siutuacije u kojoj se svi nalazimo, sva ostvarena ušteda ide na to da se taj socijalni deo zadovolji, ali da se vodi računa da preduzeće ne bude gubitaš.
