Osamdeset godina od dana ustanka protiv fašizma - datum za sećanje i poštovanje

Pre 80 godina, na Ivanjdan, 7. jula 1941. godine u Beloj Crkvi kod Krupnja, Žikica Jovanović - Španac ispalio je prve pucnje u znak otpora protiv fašizma, tri dana nakon što je u Beogradu doneta odluka o podizanju oružanog ustanka. Ti datumi, 4. i 7. jul, obeležavaju se kao Dan borca i Dan ustanka. Različitim skupovima, polaganjem venaca, evociranjem uspomena i ukazivanja na zlo fašizma i stradanja našeg naroda u Drugom svetskom ratu, širom Republike Srbije obeležava se danas ovaj datum za sećanje i poštovanje. 
 
Delegacija Grada Zrenjanina, gradonačelnik Simo Salapura i zamenik Saša Santovac, zajedno sa predstavnicima Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR), položila je venac na spomen-obeležje poginulim borcima i žrtvama fašističkog terora u Karađorđevom parku, simbolično odajući počast svim žrtvama u Drugom svetskom ratu na teritoriji našeg grada.  
 
 
 
 
Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura poručio je da Grad Zrenjanin ne zaboravlja značajne datume iz oba svetska rata, koji svedoče o slobodarskim težnjama našeg naroda, suprotstavljanju okupatorima i željama da se ostane i bude svoj, na svome.   
- Naša je dužnost, moralna i ljudska obaveza da obeležavamo sve istorijske događaje i sećamo se svih žrtava u Drugom svetskom ratu, uz jasnu poruku - da se zlo, poput fašizma, više nikada i nikome ne ponovi. Sećamo se danas svih žrtava u borbi protiv fašizma, odajemo im dužnu počast i poručujemo da njihove žrtve nisu i ne mogu biti uzaludne, jer su vođene najsvetijim idealima slobode i odbrane svoje zemlje i svog naroda - ukazao je gradonačelnik nakon polaganja venaca na spomenik u Karađorđevom parku i podsetio da je prošle godine detaljno uređen prostor oko ovog spomenika, da su obnovljeni i spomenici iz Drugog svetskog rata u Lukićevu i na “Bošnjakovom salašu”, pored puta za Mihajlovo i da će Grad Zrenjanin posvetiti dužnu pažnju održavanju i obnavljanju svih spomen-obeležja iz naše istorije. 
 
 
 
 
Spomenik u Karađorđevom parku otkriven je 1946. godine, na mestu stradanja rodoljuba iz Pančeva i spomen-grobnice u kojoj je bilo sahranjeno preko 200 stradalih sa teritorije celog tadašnjeg sreza, između ostalih i Žarko Turinski, Koča Kolarov i Žarko Zrenjanin - čiji su posmrtni ostaci kasnije preneti na druge lokacije. Autor spomenika je Rus Solodov, a navodno je ideju za njegovo podizanje dao Josip Broz Tito. Otkrio ga je izaslanik maršala Tita, general Pavle Jakšić. Širi prostor oko spomenika 1954. godine uređen je kao Omladinski (danas Karađorđev) park. 
 
Natpis na prednjoj strani spomenika glasi:
"PALIM BORCIMA ZA SLOBODU, 
ŽRTVAMA FAŠISTIČKOG TERORA 
U VELIKOM OSLOBODILAČKOM RATU 1941-1944",
a na zadnjoj:
"VI PADOSTE ŽRTVOM I DADOSTE SVE: 
KRV, ŽIVOT, MLADOST 
RADI SLOBODE".
 

Slike

  • /uploads/attachment/vest/6117/Venci_7_jul_0.jpg