Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaPočast dr Ferencu Kemenju - godišnjica rođenja osnivača Međunarodnog olimpijskog komiteta najavljuje početak Igara u Tokiju, 125 godina nakon Atine
Dr Ferenc Kemenj, naš sugrađanin, osnivač Međunarodnog olimpijskog komiteta i jedan od pionira savremenog olimpijskog pokreta, rođen je 18. jula 1860. godine u Velikom Bečkereku. Tim povodom, uz činjenicu da narednog petka počinju XXXII letnje Olimpijske igre u Tokiju, danas su odali počast dr Kemenju i najavili učešće zrenjaninskih olimpijaca u Tokiju predstavnici Grada Zrenjanina, Sportskog saveza grada i istaknuti sportisti, osvajači olimpijskih medalja iz našeg grada.
U ime Grada Zrenjanina, Sportskog saveza grada i Javne ustanove “Sportski objekti” venac su položili gradonačelnik Simo Salapura, generalna sekretarka SSGZ Vukosava Đapić Atanacković i pomoćnik direktora JU “Sportski objekti” Milan Piperski, a ispred zrenjaninskih olimpijaca, osvajači četiri olimpijske medalje Momir Rnić i Milorad Stanulov.
Gradonačelnik Simo Salapura rekao je da negovanje olimpijske tradicije i sećanje na naše olimpijce spadaju u važne segmente promocije Zrenjanina kao “Evropskog grada sporta”
- Posebno je značajna ta veza koju naš grad ima sa začetnikom modernog olimpijskog pokreta, našim sugrađaninom dr Ferencom Kemenjom, koji je pre 125 godina bio organizator i jedan od važnih rukovodilaca prvih Olimpijskih igara u Atini, 1896. godine. Moramo da gajimo kulturu sećanja na naše slavne olimpijce, oni su sigurno uzor svima koji žele da se bave sportom ili fizičkom aktivnošću - istakao je gradonačelnik i najavio učešće sportista iz našeg grada na predstojećim Olimpijskim igrama.
- Posebno je značajna ta veza koju naš grad ima sa začetnikom modernog olimpijskog pokreta, našim sugrađaninom dr Ferencom Kemenjom, koji je pre 125 godina bio organizator i jedan od važnih rukovodilaca prvih Olimpijskih igara u Atini, 1896. godine. Moramo da gajimo kulturu sećanja na naše slavne olimpijce, oni su sigurno uzor svima koji žele da se bave sportom ili fizičkom aktivnošću - istakao je gradonačelnik i najavio učešće sportista iz našeg grada na predstojećim Olimpijskim igrama.
- Ponosni smo što će i ovoga puta Zrenjanin imati svoje predstavnike, posebno smo ponosni na 22 olimpijske medalje koje su do sada osvojene, uz 57 naših učesnika na dosadašnjim olimpijadama, sportista, trenera, funkcionera, sudija. To je impozantan broj za naš grad i nešto što nas je odredilo da ove godine budemo “Evropski grad sporta”. U susret Olimpijskim igrama, u ponedeljak ćemo organizovati i promociju kapitalnog sportskog dela, u kom su sublimirani svi zrenjaninski olimpijci, osvajači medalja i učesnici i mislim da je to dokument koji će zaista da pokaže kolika je snaga zrenjaninskog sporta - rekao je Simo Salapura.
- Rad, rad i samo rad - poruka je najuspešnijeg srpskog veslača svih vremena Milorada Stanulova, namenjena mladim sportistima, uz dozu žaljenja što njegovi uspesi u tom sportu do danas nisu prevaziđeni i očekivanja da će se to možda dogoditi baš u Tokiju i polaganja nade u dvojac Vasić - Mačković.
Stanulov kaže da mu je bila čast kada je uvršten u olimpijsku ekipu naše zemlje u Moskvi 1980. godine, ali da do početka takmičenja nije znao u kojoj će disciplini veslati.
- Ja sam veslao i u pojedinačnoj disciplini, u skifu, međutim kada smo seli zajedno u čamac Zoran Pančić i ja, u dubl-skulu, znali smo da će to biti dobro, imali smo i pre Olimpijskih igara kontrolnu regatu, videlo se da smo dobar tandem, bili smo sigurni u sebe na igrama, iz trke u trku veslali sve bolje i najbolje vreme postigli upravo kada je bilo najvažnije, u finalu - priseća se Stanulov osvojene srebrne medalje u Moskvi, kao i sličnog uspeha ostvarenog četiri godine kasnije u Los Anđelesu, kada je naš dubl-skul osvojio treće mesto.
- Ja sam veslao i u pojedinačnoj disciplini, u skifu, međutim kada smo seli zajedno u čamac Zoran Pančić i ja, u dubl-skulu, znali smo da će to biti dobro, imali smo i pre Olimpijskih igara kontrolnu regatu, videlo se da smo dobar tandem, bili smo sigurni u sebe na igrama, iz trke u trku veslali sve bolje i najbolje vreme postigli upravo kada je bilo najvažnije, u finalu - priseća se Stanulov osvojene srebrne medalje u Moskvi, kao i sličnog uspeha ostvarenog četiri godine kasnije u Los Anđelesu, kada je naš dubl-skul osvojio treće mesto.
Momir Rnić bio je predvodnik rukometne reprezentacije Jugoslavije, koja je osvojila dve olimpijske medalje - zlatnu u Los Anđelesu 1984. godine i bronzanu u Seulu, 1988. godine - kao i svetski šampionat 1986. godine. Svim našim učesnicima na Olimpijskim igrama u Tokiju želi puno sreće i da se vrate bar sa nekoliko medalja.
- Optimista sam i očekujem od predstavnika naše zemlje da osvoje medalje, a verujem da će i naši rvači doneti medalje u Zrenjanin. Olimpijske igre svakako su poseban doživljaj i san svakog sportiste i uspeh je već i sam plasman i učešće na njima, a ukoliko se osvoji i medalja suvišno je bilo šta pričati o značaju takvog rezultata. U tom smislu, ja sam u potpunosti ispunio sportski deo svog života - ističe naš proslavljeni sportista i dodaje da će predstojeće igre biti specifične, jer će učesnicima biti teško da se nadmeću pred praznim tribinama i borilištima i da će morati u takvim uslovima da dodatno dokažu svoj kvalitet, posebno na mentalnom planu.
- Mislim da su naši sportisti spremni za to i zaista im od srca želim uspeh na Olimpijskim igrama u Tokiju - poručuje Momir Rnić.
Dr Ferenc Kemenj , pionir savremenog olimpijskog pokreta, osnivač i član prvog Olimpijskog komiteta obnovljenih Olimpijskih igara u Atini 1896. godine i blizak prijatelj prvog predsednika MOK Pjera de Kubertena, rođen je pre 161. godine, 18. jula 1860. godine u Velikom Bečkereku. Dr Kemenj je na Igrama bio i pratilac reprezentacije Ugarske, za koju je nastupao i Momčilo Tapavica, prvi Srbin olimpijac.
Godišnjica rođenja dr Kemenja simbolično najavljuje i početak 32. letnjih Olimpijskih igara u Tokiju, narednog petka, 23. jula 2021. godine, 125 godina od prvih Olimpijskih igara u Atini.
Školovao se u Budimpešti i Parizu, gde je završio dva fakulteta i potom radio kao direktor škole i profesor matematike i fizike. Bio je reformator školstva, a najviše pažnje je posvećivao fiskulturi. Među prvima se zalagao da se pri školama izgrade fiskulturne sale, o čemu je napisao više radova. Ferenc Kemenj tragično je okončao život 21. novembra 1944. godine, u ratnom periodu u Budimpešti.
Rodni Zrenjanin mu je 1972. podigao spomen-bistu u Aleji velikana u Karađorđevom parku, rad beogradske vajarke Radmile Graovac.
