Gradonačelnik u poseti Tarašu, “Evropskom selu roda”: od manifestacije posvećene rodama do vinara i organske proizvodnje povrća

Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura, sa saradnicima, danas je, nastavljajući aktivnost “Da nam sela budu bliža”, posetio Taraš. Nakon razgovora s predstavnicima sela, iskoristio je priliku da najavi manifestaciju “Dani taraških roda”, koja se održava u subotu, 11. juna, i da poseti domaćinstva Šokšić i Marovac koja se bave organskom proizvodnjom povrća, odnosno vinogradarstvom i vinarstvom. 
 
Taraš je jedno od najstarijih sela u Banatu, čiji prvi tragovi o nastanku datiraju još iz 1202. godine, znatno ranije nego što se u istorijskim spisima pominje Bečkerek. Danas u njemu živi manje od hiljadu stanovnika, koji dele slične komunalne i druge probleme sa ostalim selima, rešavaju ih u saradnji s lokalnom upravom ili sopstvenom inicijativom, ali imaju i potencijala koje je moguće razvijati i unapređivati. Jedan od potencijala leži u činjenici da je Taraš 2015. godine proglašen za “Evropsko selo roda”, kakvih je samo 15 na Starom kontinentu. Zahvaljujući tome, Tarašani će tokom jula ugostiti predstavnike svih tih sela, a briga o rodama i zaštiti životne sredine uopšte, uz atraktivnost predela pored Tise, preporučuju to selo i za razvoj izletničkog i seoskog turizma.
 
 
 
 
Zajedno s gradonačelnikom, Taraš su danas posetili zamenik Saša Santovac i načelnica Odeljenja za privredu Gradske uprave Jelena Travar Miljević, kao i predstavnici nekoliko javnih i komunalnih preduzeća. Ispred domaćina, dočekao ih je Milorad Krstin, predsednik Saveta MZ Taraš. Nakon sastanka u prostorijama mesne zajednice, gradonačelnik je posetio Bio farmu Šokšić, koja širi proizvodnju, gradi nove kapacitete i uspešno sarađuje s pet velikih trgovinskih lanaca koji plasiraju njihove proizvode. 
 
“Posetili smo danas “Evropsko selo roda”, gde se meštani posebno posvećuju toj tradiciji, a kada je u pitanju komunalna problematika, u Tarašu je ona uglavnom ista kao u drugim naseljenim mestima. Razgovarali smo danas, između ostalog, o energetskoj sanaciji školskog objekta, ulaganjima u putnu infrastrukturu, dovršetku atarskog puta ka Melencima, problem su takođe i kadrovi, dešava se odliv sa sela, ali vidimo da su u selu prisutne i neke nove ideje, poput biofarme, u kojoj ljudi proizvode organsku hranu na površini od 10 hektara. Grad Zrenjanin prošle godine je po prvi put izdvojio podsticajna sredstva za tu vrstu proizvodnje i u narednih nekoliko dana biće raspisan i novi javni poziv”, rekao je gradonačelnik i najavio 8. manifestaciju “Dani taraških roda”.
 
“Ovim putem pozivam naše sugrađane da dođu u subotu u Taraš, da prisustvuju manifestaciji, ali i da se bolje upoznaju sa ovim naseljem koje je starije i od samog grada Zrenjanina i datira od pre 820 godina, sa predivnim ljudima u njemu i turističkim i svim drugim potencijalima koji su ovde prisutni”, istakao je Simo Salapura.      
 
 
 
 
Domaćica Bio farme Šokšić, Gordana Šokšić, rekla je da se gazdinstvo organskom proizvodnjom bavi već 16 godina i sada proširuje kapacitete, izgradnjom skladišta i hladnjače. 
“Uz tu investiciju, teče proces proizvodnje na njivama, u toku su prolećni radovi i berba raznog povrća. Bavimo se proizvodnjom krompira, cvekle, tikvica i bundeva, za koje je ovde zemljište najpogodnije, a osim neposredne prodaje na pijaci, ponosna sam što se naši proizvodi nalaze u asortimanu velikih trgovinskih lanaca, zajedno s proizvodima poznatih brendova, a potiču iz malog Taraša”, kaže Gordana Šokšić, koja se proizvodnjom bavi zajedno sa članovima svoje porodice.  
 
 
 
 
Gradonačelnik je posetio i domaćinstvo Slobodana Marovca, koji gaji vinovu lozu i bavi se proizvodnjom vina. 
“Punu pažnju posvećujemo proizvodnji grožđa, kako bi imali kvalitetnu sirovinu za proizvodnju vina. Podneblje je izuzetno dobro za proizvodnju vina, naročito belih, jer se vinogradi u najvećem obimu nalaze na peskovitom tlu, uz reku Tisu. Najviše u zasadu imamo marselana, kaberne sovinjona i dve naše autohtone bele sorte, Bačku i beli grašac. U Tarašu ima još vinogradara i vinara, okupljamo se i oko udruženja, razmenjujemo znanja, mišljenja, iskustva. Na tržište izlazimo s kućnog praga i planiramo proširenje kapaciteta za proizvodnju”, objašnjava Marovac. 
 
 

Slike

  • /uploads/attachment/vest/6597/KOLEGIJUM_TARAS_0.jpg