Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaGradonačelnik posetio Veterinarski specijalistički institut u Zrenjaninu
Gradonačelnik Simo Salapura obišao je danas Veterinarski specijalistički institut Zrenjanin, gde je upoznat sa radom te ustanove, opremljenošću i aktivnostima koje se sprovode, posebno one koje se odnose na praćenje i pojavu zaraznih bolesti životinja u regionu.
Gradonačelnik je, nakon obilaska laboratorija i razgovora sa stručnjacima i rukovodstvom, rekao da je delatnost Veterinarskog instituta veoma specifična i da njihova teritorijalna nadležnost pokriva više od 20 odsto teritorije Vojvodine.
- Kada imamo to u vidu, onda možemo pretpostaviti i koliki je to obim posla i složenosti. Ovom prilikom bih istakao veoma dobru saradnju, posebno kada smo imali kriznu situaciju zbog pojave afričke kuge svinja na teritoriji grada Zrenjanina i kada smo zajedničkim radom Gradske uprave, Štaba za vanredne situacije i nadležnih inspekcija i naravno Veterinarskim institutom uspeli da odgovorimo na taj izazov. U prethodnom periodu imali smo ugroženo područje dela grada ptičijim gripom, prošle nedelje doneto je rešenje o ukidanju takvih mera, ali, sada opet imamo malu opasnost, a kako smo čuli, u pitanju su slinavka i šap, bolest koja kod nas decenijama nije bila evidentirana. Sada u tom smislu, i kroz ovu posetu, apelujem na sve nadležne organe i naše farmere da povedu računa o tome i preduzmu sve preventivne mere – rekao je gradonačelnik Salapura.
Izrazio je očekivanje da će saradnja Grada Zrenjanina sa Veterinarskim specijalističkim institutom u narednom periodu biti još bolja, a da je upravo današnja poseta za cilj imala razgovor o tome kako bi se ta saradnja mogla proširiti i na koji način Grad Zrenjanin tome može doprineti.
Direktor Darko Bošnjak rekao je da epizootiološko područje Instituta obuhvata osam opština (Zrenjanin, Novi Bečej, Žitište, Sečanj, Nova Crnja, Kikinda, Novi Kneževac i Čoka) i 81 naseljeno mesto, na ukupnoj površini od 4.650 kvadratnih metara, te da je reč o modernoj ustanovi sa 19 zaposlenih, savremenom opremom i stručnim kadrovima.
- Najviše se bavimo dijagnostikom, naročito opasnih zaraznih bolesti i učestvujemo u dijagnostikovanju, sprečavanju širenja i istrebljivanju tih bolesti. Poslednje što se dešavalo na našem terenu jeste avijarna influenca (ptičiji grip), registrovali smo slučaj u toku marta i prošle sedmice je stiglo rešenje o odjavljivanju ove naročito zarazne bolesti – rekao je on.
- Najviše se bavimo dijagnostikom, naročito opasnih zaraznih bolesti i učestvujemo u dijagnostikovanju, sprečavanju širenja i istrebljivanju tih bolesti. Poslednje što se dešavalo na našem terenu jeste avijarna influenca (ptičiji grip), registrovali smo slučaj u toku marta i prošle sedmice je stiglo rešenje o odjavljivanju ove naročito zarazne bolesti – rekao je on.
Upitan da prokomentariše trenutnu situaciju kada je reč o zaraznim bolestima životinja registrovanim u Mađarskoj, Bošnjak je rekao da je država preduzela prve i osnovne mere, osnovan je Nacionalni krizni štab za slinavku i šap na republičkom nivou, a zatim i regionalni krizni centri, kod nas u srednjem i u severnom Banatu.
- Slinavka i šap je bolest koja pogađa domaće životinje i moguće je da napravi velike ekonomske štete u svakoj zemlji u kojoj se pojavi. Što se tiče Republike Srbije, mi smo na graničnim prelazima na kojima se uvoze životinje, posebno ka susednoj Mađarskoj gde su postavljene dezo barijere, prisutni su veterinari i vrši se pojačan pregled životinja – kazao je on.
- Slinavka i šap je bolest koja pogađa domaće životinje i moguće je da napravi velike ekonomske štete u svakoj zemlji u kojoj se pojavi. Što se tiče Republike Srbije, mi smo na graničnim prelazima na kojima se uvoze životinje, posebno ka susednoj Mađarskoj gde su postavljene dezo barijere, prisutni su veterinari i vrši se pojačan pregled životinja – kazao je on.
Bošnjak je takođe uputio apel vlasnicima životinja da smanje frekvenciju životinja i vode računa prilikom kupovine i prodaje životinja, kao i da se za bilo koju promenu zdravstvenog stanja životinja obrate nadležnom veterinaru.
Vladimir Bursać, specijalista veterinarske mikrobiologije, objasnio je da Veterinarski specijalistički institut Zrenjanin radi tri velike grupe uzoraka, u pitanju su uzorci hrane za ljude, odnosno namirnica, potom su to uzorci poreklom od životinja - to su uzorci krvi i krvnih produkata koji se ispituju imunološkim, odnosno serološkim metodama.
- Od 2021. godine mi radimo i molekularnu, odnosno PCR dijagnostiku, kojom se ispituju za sada klinički uzorci poreklom od životinja. Te godine, zahvaljujući novoj opremi, osposobljeni smo da radimo molekularnu dijagnostiku, što je bilo jako važno u 2023. godini kada smo imali afričku kugu svinja u našem okrugu. Osposobljeni smo i opremljeni, a prilagođavali smo se i onim zahtevima koji su postojali na terenu – rekao je on.
