''Kreiraj kulturu''

U organizaciji Kulturnog centra Zrenjanina, održana je prva u nizu sesija pod nazivom "Kreiraj kulturu", s ciljem da svoje mišljenje o aktuelnom stanju i mogućoj politici u ovoj oblasti iznesu ne samo predstavnici institucija kulture, već i nevladin sektor i relevantni pojedinci. Prva sesija održana je uz prisustvo predstavnika dvadesetak institucija, nevladinih organizacija i udruženja građana, a ispred lokalne samouprave u radu skupa učestvovao je predsednik Skupštine grada Aleksandar Marton. 
 
 
Najavljujući skup, predstavnik domaćina i organizatora, direktorka Kulturnog centra Zrenjanina Ankica Dostanić rekla je da je kampanja "Kreiraj kulturu" zamišljena kako bi animirala što veći broj individualnih i grupnih inicijativa ljudi u našem gradu koji stvaraju značajne kulturne sadržaje, a da ne potiču iz nekih institucionalnih okvira. 
- Kampanja je, zapravo, slovenački, mariborski model, koji se pokazao dobrim i koji smo mi, upravo iz tih razloga, pokušali da implementiramo u našu lokalnu zajednicu. Početak kampanje nekako se poklopio s pričom o kandidaturi Zrenjanina za evropsku prestonicu kulture 2020. godine, koja ima široku podršku kompletne kulturne javnosti, tako da će to biti jedna od centralnih tema o kojoj ćemo razgovarati – istakla je Dostanićeva.
 
Predsednik Skupštine grada Aleksandar Marton je na ovu temu rekao da veličina Zrenjanina može biti i prednost prilikom odlučivanja o kandidaturi, jer  Komitet za kulturu pri Evropskoj komisiji poslednjih nekoliko godina zastupa stav da status "Evropske prestonice kulture" treba da ponesu upravo manji gradovi, koji imaju šta da ponude u oblasti kulture i kulturnih dešavanja. U našem okruženju, ovo priznanje pripalo je rumunskom Sibiu (2007. godine), ove godine to je mađarski Pečuj, a 2012. "Evropska prestonica kulture" biće slovenački Maribor. Pre desetak godina,  "Evropska prestonica kulture" bio je Vajmar, nemački grad od 65 hiljada stanovnika.
- Ovaj skup potvrđuje da u gradu ima veoma kvalitetnih sagovornika, koji mogu da doprinesu kreiranju kulturne politike i kulturnog života, a prisutni su u svim oblastima kulture i umetnosti. Pozorište, muzej, istorijski arhiv, galerija, biblioteka, Kulturni centar samo su neke od institucija koje nas, uz brojne pojedince koji imaju šta da kažu o kulturi i veoma su merodavni, opredeljuju da se kandidujemo za "Evropsku prestonicu kulture". Naravno, kao jednu od naših najvećih prednosti u kandidaturi, ističemo multinacionalnost i multikulturalnost sredine, kakvim se u evropskim okvirima pridaje posebna pažnja – istakao je Aleksandar Marton.  
 
 
Tokom skupa čule su se različite konstatacije o aktuelnom kulturnom trenutku grada, ali i niz konstruktivnih predloga kako rešiti određene probleme i unaprediti stanje. Sagovornici su se saglasili da bi kandidatura za evropsku prestonicu kulture, bez obzira na konačan ishod, umnogome doprinela promeni shvatanja o značaju kulture i poboljšanju trenutnog "rejtinga" Zrenjanina i u nekim drugim oblastima, te da je u tom svetlu treba i posmatrati.