Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаDan državnosti Republike Srbije, 15. februar
Nizom manifestacija širom zemlje obeležen je 15. februar, Dan državnosti i Dan Vojske Republike Srbije.
Povodom ovog datuma, načelnica Srednjobanatskog upravnog okruga Tanja Dulović i predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton organizovali su prijem za potpukovnika Radovana Jazića, načelnika centra Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu Zrenjanin.
Dulović je tom prilikom istakla da je saradnja lokalnih samouprava i Vojske uvek bila preduslov za postizanje uspeha u odbrambenim pripremama, a u uslovima profesionalizacije i modernizacije Vojske Srbije, ova saradnja postaje još značajnija.
- Bitno je što građani Srednjobanatskog okruga daju punu podršku modernizaciji i profesionalizaciji vojske, a jačanje poverenja se može videti po velikoj zainteresovanosti naših mladih sugrađana da dobrovoljno služe vojni rok i da u narednom periodu mogu da se aktivno uključe u školovanje u vojnim gimnazijama i vojnim akademijama – istakla je ona.
- Bitno je što građani Srednjobanatskog okruga daju punu podršku modernizaciji i profesionalizaciji vojske, a jačanje poverenja se može videti po velikoj zainteresovanosti naših mladih sugrađana da dobrovoljno služe vojni rok i da u narednom periodu mogu da se aktivno uključe u školovanje u vojnim gimnazijama i vojnim akademijama – istakla je ona.
Predsednik Skupštine grada Zrenjanina, Aleksandar Marton oglasio se saopštenjem u kom ukazuje na značaj 15. februara, koji simbolizuje donošenje prvog Ustava Srbije, najvišeg pravnog akta jedne zemlje donetog u doba kada je Srbija bila vazalna kneževina Otomanskog carstva.
- Sretenjski ustav, donet na ovaj dan pre 176 godina, po prvi put je izrazio potrebe srpskog društva za nacionalnom emancipacijom, razbijanjem feudalnih ustanova i autokratske vladavine. Bio je ispred svog vremena i još je tada garantovao osnovna prava i slobode građana: jednakosti pred zakonom, ustavnost i zakonitost, zabranu ropstva, pravo na život, imovinsku i ličnu bezbednost, slobodu kretanja, pravo na žalbu. Po prvi put u sistem vlasti u Srbiji uvodi se Narodna skupština. Iako tada s ograničenim pravima, ona je u kasnijem periodu postala najviša demokratska institucija. Tu tekovinu i dugu tradiciju u obavezi smo danas da poštujemo i unapređujemo, kako na najvišem državnom nivou, tako i u lokalnim samoupravama, u skupštinama gradova i opština, kao institucijama koje treba da budu garant građanskih sloboda, bez obzira na poreklo, veru ili uverenje. Značaj vremena u kom je donešen Sretenjski ustav je upravo u težnji ka demokratskim promenama, zaštiti građanskih prava, i približavanju evropskim vrednostima, što je i danas jedan od osnovnih ciljeva proevropske Srbije – istakao je Aleksandar Marton povodom Dana državnosti.
- Sretenjski ustav, donet na ovaj dan pre 176 godina, po prvi put je izrazio potrebe srpskog društva za nacionalnom emancipacijom, razbijanjem feudalnih ustanova i autokratske vladavine. Bio je ispred svog vremena i još je tada garantovao osnovna prava i slobode građana: jednakosti pred zakonom, ustavnost i zakonitost, zabranu ropstva, pravo na život, imovinsku i ličnu bezbednost, slobodu kretanja, pravo na žalbu. Po prvi put u sistem vlasti u Srbiji uvodi se Narodna skupština. Iako tada s ograničenim pravima, ona je u kasnijem periodu postala najviša demokratska institucija. Tu tekovinu i dugu tradiciju u obavezi smo danas da poštujemo i unapređujemo, kako na najvišem državnom nivou, tako i u lokalnim samoupravama, u skupštinama gradova i opština, kao institucijama koje treba da budu garant građanskih sloboda, bez obzira na poreklo, veru ili uverenje. Značaj vremena u kom je donešen Sretenjski ustav je upravo u težnji ka demokratskim promenama, zaštiti građanskih prava, i približavanju evropskim vrednostima, što je i danas jedan od osnovnih ciljeva proevropske Srbije – istakao je Aleksandar Marton povodom Dana državnosti.
Podsetimo, Sretenje je za Dan državnosti Republike Srbije proglašeno u znak sećanja na 15. februar 1804, kada je u Orašcu, pod vođstvom Đorđa Petrovića Karađorđa, počeo Prvi srpski ustanak – borba za oslobođenje od viševekovnog robovanja pod Otomanskim carstvom. Na isti dan, 1835. godine, na Velikoj narodnoj skupštini u Kragujevcu, proglašen je prvi Ustav Srbije, poznat kao Sretenjski ustav, koji je označio i početak savremene srpske državnosti. Tada velike sile Turska, Austrija i Rusija, smatrale su ga suviše liberalnim, zbog čega je ubrzo opozvan.
