Tri veka Pravoslavnog hrama u Ečki

Povodom obeležavanja tri veka postojanja Pravoslavnog hrama u Ečki Goran Kaurić, zamenik gradonačelnika grada Zrenjanina i Goran Boloban, ečanski sveštenik organizovali su konferenciju za novinare u crkvenoj sali u Ečki.
Kaurić je tom prilikom istakao da će proslava značajnog jubileja, 300 godina postojanja crkve, svečano biti obeležena u nedelju 23. oktobra. 
 
 
- Tri veka je nešto što izaziva dvljenje, a toliko traje i srpski narod na ovim prostorima. Crkva je veoma specifična i najstarije je crkveno zdanje ovoga tipa u Vojvodini i još 1981. godine proglašena je za zdanje od velikog značaja. Nakon toga, 1991. godine proglašena je za kulturno dobro od velikog značaja. Nažalost, iako je proglašena za kulturni spomenik, i pod zaštitom je države, sredstva koja su u nju ulagana su izuzetno mala. Sada imamo situaciju da je krov promenjen, ali zvonik samo što nije pao, a samo obezbeđenje temelja i izolacije je izuzetno loše. Gradonačelnik i ja smo u nekoliko navrata razgovarali sa sveštenikom, a Zavod za zaštitu spomenika kulture je uradio projekat sanacije crkve. U toku je obezbeđivanje sredstava i siguran sam da će Grad i druge državne institucije u toku naredne godine krenuti u rekonstrukciju hrama i da će još vekovima ubuduće hram biti spomenik istorije Srba na ovim prostorima – rekao je Kaurić.
 
 
Goran Boloban kaže da je Hram Svetog Nikolaja u Ečki podignut 1711. godine, a da o tome svedoči nadgrobni krst sveštenika koji je službovao u toj crkvi, a koji se nalazi na zidu hrama.
- Po njenoj gradnji podseća na crkvu brvnaru kakve su zidane u centralnoj Srbiji, a sagrađena je posle velike seobe Srba pod vođstvom patrijarha Arsenija Čarnojevića trećeg i služila je kao mesto za bogoslužbeni prostor. Kroz dugu istoriju prošla  je kroz razne nedaće ali je srećom ostala netaknuta - rekao je Boloban.
Prema njegovim rečima, u ovom hramu svoje obrede i molitvoslovlja obavljali su i pravoslavni Rumuni sve dok nisu imali svoju crkvu - 1885. godine kada je sagrađen pravoslavni rumunski hram, tako da su jedno vreme bogosluženja obavljana na srpskom i rumunskom jeziku.  
- Značaj ovog hrama jeste pre svega što je to molitveni prostor od 1711.  godine, pa sve do danas, ali i to što u njemu postoji nekoliko znamenitosti kao što su dva postavljena ikonostasa. Jedan od njih naslikao je Nedeljko Popović, a drugi je oslikao Teodor Popović, pored toga postoji i izuzetno veliki broj bogoslužbenih knjiga koji su iz tog perioda, donešeni iz Carske Rusije. Imamo Jevanđelje koje je iz 1759. godine, Oktoih iz 1712., kao i mnogo značajnih stvari, a to je celokupna arhitektura ovog hrama – rekao sveštenik Boloban.