Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаХор света “Јосиф Маринковић” окупио се у оригиналном саставу након 35 година: домети за уметничку баштину нашег града и земље
Тог јула 1987. године западном свету, у Велсу, у Великој Британији, није било нимало тешко да искрено призна како у неком малом и далеком Зрењанину, у Југославији, постоји и ради најбољи хор на планети, хор Музичког друштва “Јосиф Маринковић”. Маестро Слободан Бурсаћ и његови надахнути певачи на најјачем светском аматерском фестивалу у Ланголену побеђују у надметању мешовитих хорова, да би, потом, у конкуренцији победника у свим категоријама, освојили и ласкав назив “Хор света”.
Пут до Ланголена и врха светског хорског певања био је дуг и захтеван, посут и ружама и трњем. Музичко друштво “Јосиф Маринковић” настало је након што су се у Омладински мешовити хор средње музичке школе, формиран 1961. године, почели укључивати и други талентовани појединци, вођени музичким знањем и неисцрпном енергијом маестра Бурсаћа, који у Музичку школу “Јосиф Маринковић” долази 1968. године. Након две године стиже и прво значајно признање - хор осваја другу награду на Савезном такмичењу музичких школа југославије.
Наредних десетак година доносе хору скоро све награде које су се могле освојити на домаћој музичкој сцени. Почетком осамдесетих Југославија је за зрењанински хор постала тесна. Прво европско признање за несумњив квалитет и висок уметнички ниво наступа стигло је 1983. године са фестивала у Варни (Бугарска). На фестивалу у Нерпелту (Белгија), 1986. године, хор осваја прву награду “Summa cum laude”, а исте године у мађарском Дебрецену улази у финале реномираног хорског фестивала “Бела Барток”. Након тога, уследио је Ланголен, од 7. до 12. јула 1987. године. Све остало је - историја. Не само културних домета овог града, већ и уметничке заоставштине наше земље.
.jpg)
Прераном смрћу Слободана Бурсаћа, 1993. године, хор доживљава неминовну трансформацију и наставља рад под управом Андреја Бурсаћа, Слободановог старијег сина, школованог диригента и дотадашњег члана хора. Нажалост, девет година касније, Андрејевим одласком у Нови Сад, хор у овом саставу престаје с радом. Творцу највећих “Јосифових” успеха град Зрењанин доделио је улицу у центру, ону у којој је вежбао са својим певачима и где су брушени сви највећи светски успеси, и подигао бисту у Алеји великана, међу најзаслужнијим нашим суграђанима у различитим областима.
Хорски фестивал “Слободан Бурсаћ” настао је у знак сећања на диригента и његове успехе, а девето његово издање, ове године, обележио је посебан наступ - хора “Јосиф Маринковић” у оригиналном саставу, оном који се пре 35 година вратио у Зрењанин с титулом “Хор света”. На једној од фотографија из Ланголена, трофеј се налази у рукама баритона Жељка Лучића, потоње звезде Метрополитен опере у Њујорку, дугогодишњег члана Франкфуртске опере и солисте у низу оперских кућа широм света. Управо га је наступ у Њујорку омео да пева на концерту у Зрењанину, али је свим срцем био уз своје некадашње другове. Окупило се на сцени око стотину певача који су прошли кроз хор, а највећи део чинио је поставу “хора света”, који су се за овај наступ припремали око два месеца.
Одјекнуле су Зрењанином и салом Културног центра поново Мокрањчеве руковети, “Тебе појем”, исти они блистави и кристални звуци који су “Јосифу” донели епитет најбољег на свету, а љубитељима хорске музике у ширим оквирима упознавање са музичком баштином нашег народа и бисерима српске духовне музике. Заискриле су поново емоције, сузе и на бини и у публици, овације једном времену и врхунском уметничком домету...
“Велико ми је задовољство и поносан сам на традицију коју негујемо оволико година, а фестивал је само подсетник да ће име и дух Слободана Бурсаћа још дуго остати у срцима оних који су имали привилегију да живе и певају заједно са њим. Остаје нам да све ово пренесемо новим нараштајима у нади да ће наставити нашим путем!“, рекао је Владимир Стојковић - Цока, директор хорског фестивала и један од чланова хора “Јосиф Маринковић” из 1987. године.
“Велико ми је задовољство и поносан сам на традицију коју негујемо оволико година, а фестивал је само подсетник да ће име и дух Слободана Бурсаћа још дуго остати у срцима оних који су имали привилегију да живе и певају заједно са њим. Остаје нам да све ово пренесемо новим нараштајима у нади да ће наставити нашим путем!“, рекао је Владимир Стојковић - Цока, директор хорског фестивала и један од чланова хора “Јосиф Маринковић” из 1987. године.
Владимир Ђурић, руководилац програмске службе Културног центра Зрењанина, рекао је да је од самог оснивања овог фестивала била идеја да он постане Градска манифестација, а не само још један од програма који се реализује у тој установи културе.
“За то постоји много разлога. Домети хорског певања ставили су на културну мапу Европе наш град и тај епитет “Град хорова” заиста нам пристаје. Наш задатак је да традицију коју смо наследили преточимо у будућност коју заједнички стварамо са свим партнерима. Драго нам је да су нашу идеју почели да препознају и привредници у нашем граду, о чему сведочи и прва значајнија донација коју је фестивал добио“, изјавио је Ђурић.
“За то постоји много разлога. Домети хорског певања ставили су на културну мапу Европе наш град и тај епитет “Град хорова” заиста нам пристаје. Наш задатак је да традицију коју смо наследили преточимо у будућност коју заједнички стварамо са свим партнерима. Драго нам је да су нашу идеју почели да препознају и привредници у нашем граду, о чему сведочи и прва значајнија донација коју је фестивал добио“, изјавио је Ђурић.
И ове године организатори фестивала били су Културни центар Зрењанинa и KulturKick Creative Productions, а фестивал су помогли Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, Град Зрењанин, Зрењанински пословни круг "Зрепок", Компанија ПерСу, Пољопривредна школа, Специјалистичка педијатријска ординација др Томислав Стевановић и апотека "Алба" Београд.
Фотографије с Хорског фестивала “Слободан Бурсаћ”: Културни центар Зрењанина / Љиљана Стојаковић
Архивске фотографије из Ланголена: Историјски архив града Зрењанина
Архивске фотографије из Ланголена: Историјски архив града Зрењанина
