Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаПоводом Дана државности Србије, у Народном музеју, у присуству министарке Беговић и градоначелника, изложена застава српских устаника из 1806. године
Министарка науке, технолошког развоја и иновација Србије Јелена Беговић и градоначелник Зрењанина Симо Салапура присустовали су данас, у Народном музеју Зрењанин, откривању заставе коју је руски цар Александар први, 1806. године, поклонио српском Вожду Карађорђу и коју су потом носили српски устаници током Првог српског устанка. Ради се о једној од две сачуване заставе, изузетном артефакту и правом “благу“ славне српске историје - једна се налази у сталној поставци у Војном музеју на Калемегдану, а друга - данас изложена у Зрењанину - у манастиру Светог Николаја испод Сокола. Посетиоци музеја могу је видети до 22. фебруара.
Заставу је Карађорђе поверио Милети Радојковићу из села Темнић, кнезу Јагодинске нахије, који ју је као барјактар носио током Првог српског устанка. Треба напоменути да пажљивијим погледима посетилаца не промиче да се на застави уочавају и трагови крви српских устаника из Првог српског устанка.
Министарка Јелена Беговић изразила је задовољство због посете граду Зрењанину и Народном музеју, поводом Дана државности и у знак сећања на два велика догађаја у нашој историји - први српски устанак из 1804. године, али и на Сретењски устав из 1835. године.
"Ово су два најважнија догађаја која су претходила стварању модерне српске државе и важно је да сваке године обележавамо овај празник зато што, вероватно како време иде, нисмо ни свесни колико дугујемо прецима који у то време нису имали ништа, али су делили и имали веру и сан о слободи. Када су се окупили на Сретење 1804. године били су надахнути том вером и тим сном, и заветовали су се једни другима на верност и на борбу за слободу и независност. Ми се данас са поносом сећамо и настављамо да сањамо велике снове. Србија је данас слободна и независна земља, држава која тежи напретку и која тежи развоју", рекла је министарка и додала да оригинална устаничка застава вожда Карађорђа носи посебну, пре свега метафоричку вредност, јер представља српски слободарски дух, традицију, непокорност, понекад и тврдоглавост, али и државотворну визију нашег народа.
"Ово су два најважнија догађаја која су претходила стварању модерне српске државе и важно је да сваке године обележавамо овај празник зато што, вероватно како време иде, нисмо ни свесни колико дугујемо прецима који у то време нису имали ништа, али су делили и имали веру и сан о слободи. Када су се окупили на Сретење 1804. године били су надахнути том вером и тим сном, и заветовали су се једни другима на верност и на борбу за слободу и независност. Ми се данас са поносом сећамо и настављамо да сањамо велике снове. Србија је данас слободна и независна земља, држава која тежи напретку и која тежи развоју", рекла је министарка и додала да оригинална устаничка застава вожда Карађорђа носи посебну, пре свега метафоричку вредност, јер представља српски слободарски дух, традицију, непокорност, понекад и тврдоглавост, али и државотворну визију нашег народа.
Поменула је и Велики Бечкерек, као место једног од првих устанака против турске власти на овим просторима и као важну тачку, центар побуњеника и бораца за слободу.
"Зато и јесте Зрењанин место где је, макар и привремено, ова застава нашла своју кућу и зато смо данас у овој кући културе да се сетимо наше историје, захваљујући којој данас имамо државу. И то је велико благо које треба да чувамо и да негујемо", поручила је она.
"Зато и јесте Зрењанин место где је, макар и привремено, ова застава нашла своју кућу и зато смо данас у овој кући културе да се сетимо наше историје, захваљујући којој данас имамо државу. И то је велико благо које треба да чувамо и да негујемо", поручила је она.
Говорећи о овом изузетном експонату, сада доступном и Зрењанинцима, градоначелник је указао на везу Народног музеја у нашем граду, скорашњег почетка програма Престонице културе Србије и обележавања Дана државности, кроз програме музеја.
“Налазимо се у простору једног од најбољих музеја у Републици Србији, који ће бити међу носиоцима програмских садржаја у оквиру Престонице културе Србије, титуле коју ће Зрењанин званично понети за нешто више од месец дана. У сарадњи са музејом, обележавамо и све значајне и важне датуме из наше историје, како локалне, тако и државне. Посебно нам је задовољство да данас отворимо ову изложбу, да видимо заставу која је ношена у борбама за стварање слободне Србије, у Првом српском устанку, и да позовемо што више наших суграђана да посете музеј и сутра, и у недељу, не само због ове изузетне заставе, са веома јаком симболиком јединства, саборности и снаге и историјским значајем, већ и због других програма поводом празника, Дана државности”, истакао је градоначелник и најавио и комплетно реновирање поткровља музеја, како би се добио додатни простор намењен изложбама и поставкама, као и завршетак нове Собе спорта, постављање видео надзора и климатизације.
“Налазимо се у простору једног од најбољих музеја у Републици Србији, који ће бити међу носиоцима програмских садржаја у оквиру Престонице културе Србије, титуле коју ће Зрењанин званично понети за нешто више од месец дана. У сарадњи са музејом, обележавамо и све значајне и важне датуме из наше историје, како локалне, тако и државне. Посебно нам је задовољство да данас отворимо ову изложбу, да видимо заставу која је ношена у борбама за стварање слободне Србије, у Првом српском устанку, и да позовемо што више наших суграђана да посете музеј и сутра, и у недељу, не само због ове изузетне заставе, са веома јаком симболиком јединства, саборности и снаге и историјским значајем, већ и због других програма поводом празника, Дана државности”, истакао је градоначелник и најавио и комплетно реновирање поткровља музеја, како би се добио додатни простор намењен изложбама и поставкама, као и завршетак нове Собе спорта, постављање видео надзора и климатизације.
Госте и све присутне на отварању изложбе поздравио је и директор Народног музеја Синиша Оњин, истакавши да данас стојимо пред једним од најзначајнијих артефаката српске историје.
"Ова застава је сведок славних и бурних времена, чувар сећања на храброст, жртву и борбу српског народа за слободу. Њен пут кроз историју подсећа нас на изазове са којима смо се суочавали, али на снагу који смо показали. Ова застава сачувала је дух слободе, преживела је векове, ратове, изгнанство и путовала светом, да би се божијом промишљу и заслугом покојног владике Лаврентија вратила у окриље српског народа. Данас имамо част да је представимо у нашој установи, као симбол непокорности, снаге и истрајности. Ова камерна изложба сведочи о томе како се културно благо чува, како у историји остаје живо и како традиција проналази пут до нових генерација", казао је директор Оњин.
"Ова застава је сведок славних и бурних времена, чувар сећања на храброст, жртву и борбу српског народа за слободу. Њен пут кроз историју подсећа нас на изазове са којима смо се суочавали, али на снагу који смо показали. Ова застава сачувала је дух слободе, преживела је векове, ратове, изгнанство и путовала светом, да би се божијом промишљу и заслугом покојног владике Лаврентија вратила у окриље српског народа. Данас имамо част да је представимо у нашој установи, као симбол непокорности, снаге и истрајности. Ова камерна изложба сведочи о томе како се културно благо чува, како у историји остаје живо и како традиција проналази пут до нових генерација", казао је директор Оњин.
Након завршетка Другог српског устанка, кнез Милош је дозволио барјактару да ту заставу задржи и чува код себе. Међутим, када је током Другог светског рата, тачније 1942. године, погинуо и последњи мушки изданак Милете Радојковића, наследници заставу поклањају чувеном београдском трговцу Ђорђу Рошу, који је кришом износи из Србије у Швајцарску. Даље је пренета у Аргентину, Западну Немачку, Немачку и Грчку. Ћерка Ђорђа Роша заставу из Грчке преноси у Париз са намером да је прода Британском музеју. Међутим, судбина јој је одредила друго одредиште. На молбу владике Лаврентија, 1981. године, госпођа Јелена прихватила је да заставу поклони Српској православној цркви, односно Епархији шабачко-ваљевској. Тако је ова застава нашла стално одредиште у великој сали конака манастира Светог Николаја Велимировића, испод древног Сокол града у Азбуковици.
Министарка Беговић је, заједно са својим домаћинима, с интересовањем обишла комплетну сталну поставку Народног музеја, а пре отварања изложбе посетила је и Градску кућу, где је одржала радни састанак са градоначелником Салапуром и помоћницама градоначелника Снежаном Вучуревић и Маријом Дамјановић.
Други програм који Музеј организује поводом Дана државности је тематско предавање под насловом “Портрет Краља Петра I Карађорђевића – симбол државности“ које ће бити oдржано сутра, 15. фебруара, у 12 часова у Салону музеја. На предавању ће бити речи о овом монументалном портрету Уроша Предића, који датира из 1920. године. У разматрању симболике бисте Карађорђа која је представљена на портету, биће испричан историјат Сретења. Портрет ће бити анализиран у домену уметности, националне историје и симбола државности.
Стална поставка и изложбени салони Народног музеја Зрењанин биће отворени сутра, 15. фебруара, у термину од 9 до 13 часова, и у недељу, 16. фебруара, у термину од 13 до 18 часова. Улаз је бесплатан.
