Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаГрадоначелник посетио Ветеринарски специјалистички институт у Зрењанину
Градоначелник Симо Салапура обишао је данас Ветеринарски специјалистички институт Зрењанин, где је упознат са радом те установе, опремљеношћу и активностима које се спроводе, посебно оне које се односе на праћење и појаву заразних болести животиња у региону.
Градоначелник је, након обиласка лабораторија и разговора са стручњацима и руководством, рекао да је делатност Ветеринарског института веома специфична и да њихова територијална надлежност покрива више од 20 одсто територије Војводине.
- Када имамо то у виду, онда можемо претпоставити и колики је то обим посла и сложености. Овом приликом бих истакао веома добру сарадњу, посебно када смо имали кризну ситуацију због појаве афричке куге свиња на територији града Зрењанина и када смо заједничким радом Градске управе, Штаба за ванредне ситуације и надлежних инспекција и наравно Ветеринарским институтом успели да одговоримо на тај изазов. У претходном периоду имали смо угрожено подручје дела града птичијим грипом, прошле недеље донето је решење о укидању таквих мера, али, сада опет имамо малу опасност, а како смо чули, у питању су слинавка и шап, болест која код нас деценијама није била евидентирана. Сада у том смислу, и кроз ову посету, апелујем на све надлежне органе и наше фармере да поведу рачуна о томе и предузму све превентивне мере – рекао је градоначелник Салапура.
Изразио је очекивање да ће сарадња Града Зрењанина са Ветеринарским специјалистичким институтом у наредном периоду бити још боља, а да је управо данашња посета за циљ имала разговор о томе како би се та сарадња могла проширити и на који начин Град Зрењанин томе може допринети.
Директор Дарко Бошњак рекао је да епизоотиолошко подручје Института обухвата осам општина (Зрењанин, Нови Бечеј, Житиште, Сечањ, Нова Црња, Кикинда, Нови Кнежевац и Чока) и 81 насељено место, на укупној површини од 4.650 квадратних метара, те да је реч о модерној установи са 19 запослених, савременом опремом и стручним кадровима.
- Највише се бавимо дијагностиком, нарочито опасних заразних болести и учествујемо у дијагностиковању, спречавању ширења и истребљивању тих болести. Последње што се дешавало на нашем терену јесте авијарна инфлуенца (птичији грип), регистровали смо случај у току марта и прошле седмице је стигло решење о одјављивању ове нарочито заразне болести – рекао је он.
- Највише се бавимо дијагностиком, нарочито опасних заразних болести и учествујемо у дијагностиковању, спречавању ширења и истребљивању тих болести. Последње што се дешавало на нашем терену јесте авијарна инфлуенца (птичији грип), регистровали смо случај у току марта и прошле седмице је стигло решење о одјављивању ове нарочито заразне болести – рекао је он.
Упитан да прокоментарише тренутну ситуацију када је реч о заразним болестима животиња регистрованим у Мађарској, Бошњак је рекао да је држава предузела прве и основне мере, основан је Национални кризни штаб за слинавку и шап на републичком нивоу, а затим и регионални кризни центри, код нас у средњем и у северном Банату.
- Слинавка и шап је болест која погађа домаће животиње и могуће је да направи велике економске штете у свакој земљи у којој се појави. Што се тиче Републике Србије, ми смо на граничним прелазима на којима се увозе животиње, посебно ка суседној Мађарској где су постављене дезо баријере, присутни су ветеринари и врши се појачан преглед животиња – казао је он.
- Слинавка и шап је болест која погађа домаће животиње и могуће је да направи велике економске штете у свакој земљи у којој се појави. Што се тиче Републике Србије, ми смо на граничним прелазима на којима се увозе животиње, посебно ка суседној Мађарској где су постављене дезо баријере, присутни су ветеринари и врши се појачан преглед животиња – казао је он.
Бошњак је такође упутио апел власницима животиња да смање фреквенцију животиња и воде рачуна приликом куповине и продаје животиња, као и да се за било коју промену здравственог стања животиња обрате надлежном ветеринару.
Владимир Бурсаћ, специјалиста ветеринарске микробиологије, објаснио је да Ветеринарски специјалистички институт Зрењанин ради три велике групе узорака, у питању су узорци хране за људе, односно намирница, потом су то узорци пореклом од животиња - то су узорци крви и крвних продуката који се испитују имунолошким, односно серолошким методама.
- Од 2021. године ми радимо и молекуларну, односно ПЦР дијагностику, којом се испитују за сада клинички узорци пореклом од животиња. Те године, захваљујући новој опреми, оспособљени смо да радимо молекуларну дијагностику, што је било јако важно у 2023. години када смо имали афричку кугу свиња у нашем округу. Оспособљени смо и опремљени, а прилагођавали смо се и оним захтевима који су постојали на терену – рекао је он.
