Чињенице

Чињенице

Грб града и празници

Грб Града Зрењанина - Успење пресвете Богородице

Грб Града Зрењанина је стилизовани приказ Успења пресвете Богородице, у облику који је за симбол града установљен 1769. године. Званично је овај грб био у употреби до 1919. године, али је коришћен све до краја Другог светског рата, односно до када је град носио име Петровград (1935-1946.).
 
Као грб Града Зрењанина установљен је Статутом Града Зрењанина, усвојеним од стране Скупштине Града Зрењанина 11. јула 2008. године.
 
Грб је у облику овалног или кружног штита са сребрним рубом који је са обе стране окружен златном нити, чији завршетак је у горњем делу. Из њега на све стране зрачи небеска светлост. Блажена Девица Марија у усправном положају, лицем напред окренута, окружена је летећим анђеоским главама, у облацима распоређеним у полукругу који одвајају штит. Глава јој је окружена сјајним нимбом, отпуштена коса пада низ лево раме, руке стављене за молитву на грудима, обучена у бело одело, светло плави огртач изнутра пресвучен скерлетом. Доњи део штита као основу заузима под црвене боје сасатављеног од плоча наизменице и видљиво поређаних. У средини почива тело Блажене Девице Марије на отвореном месту, дајући утисак погребног одра са откривеним покровом, златним свећњацима и свећама које горе. Апостолима, којих је с једне стране три, а с друге четири, главе су окружене нимбом, тужног лица, гестовима који изражавају бол, окружују и прате поштовану мајку свог божанског учитеља. Изнад грба види се зидина града са пет кула у облику круне, подлога је плава, а ликови сребрнасте боје.

 

Novi Grb Grada


    
Преузмите грб у одговарајућем формату:



Празници


17. новембар
Празник Града Зрењанина – Овај датум установљен је у знак сећања на ослобођење Великог Бечкерека у Првом светском рату, 1918. године, када су Прва армија војводе Петра Бојовића, Гвоздени пук "Књаз Михајло" и Пешадијска бригада пуковника Драгутина Ристића – "Бригадира" ушли у Велики Бечкерек и донели смену власти и смену држава на овим просторима. Већ наредног дана власт је предата Српском народном већу на чијем је челу био др Славко Жупански, један од најумнијих Бечкеречана предратног времена. Неколико дана по коначном ослобођењу Војводине, њена подручја уједињују се с Краљевином Србијом, да би 1. децембра 1918. године била проглашена и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, прва заједничка јужнословенска држава.


2. октобар
Обележава се у знак сећања на ослобођење града од немачког окупатора у Другом светском рату, 1944. године. Тога дана јединице Црвене армије и партизанских народноослободилачких одреда ушле су у тадашњи Петровград и заједничким снагама окончале четворогодишњу владавину немачког окупатора на овим просторима. У борбама за ослобођење погинуло је и 220 бораца Црвене армије, који су сахрањени у заједничку гробницу на спомен-гробљу на Багљашу.


Spomenik na Bagljašu