Mileti Prodanoviću nagrada Fonda ''Todor Manojlović'' za 2010. godinu

U Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda juče je održana konferencija za novinare na kojoj je proglašen dobitnik "Nagrade za moderni umetnički senzibilitet" Fonda "Todor Manojlović" za 2010. godinu. Članovi Upravnog odbora Fonda "Todor Manojlović" Vladislava Gordić Petković i Boško Milin saopštili su da je devetnaesti dobitnik nagrade Fonda u ovoj, jubilarnoj, dvadesetoj godini njegovog postojanja i uspešnog rada,  pisac i slikar iz Beograda, Mileta Prodanović. Ovu odluku doneo je Upravni odbor Fonda "Todor Manojlović" u sastavu Vladislava Gordić Petković, Radovan Živankić, Predrag Miki Manojlović, Boško Milin i Vladimir Arsenijević, na sednici održanoj u Gradskoj narodnoj biblioteci "Žarko Zrenjanin" u Zrenjaninu 7. februara ove godine.
 
 
Mileta Prodanović rođen je 1959. godine u Beogradu; završio je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 1983. Na istom fakultetu je magistrirao 1985. godine, da bi specijalističke studije nastavio u Londonu, na Royal College of Arts. Od 1990. godine radi kao asistent, a potom i kao docent na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagao je na pedesetak  samostalnih i grupnih izložbi u Jugoslaviji i u više evropskih gradova.
 
Od 1983. godine objavljuje prozu, esejističke tekstove iz oblasti vizuelnih umjetnosti,  publicistiku i putopis. Autor je deset romana, četiri knjige priča, dve knjige putopisa i knjige eseja "Stariji i lepši Beograd". Dobitnik je više nagrada iz oblasti književnosti i likovne umetnosti. Njegovi radovi prevođeni su na engleski, nemački, španski, poljski, bugarski i mađarski jezik.
 
U obrazloženju žirija za nagradu Fonda "Todor Manojlović", između ostalog, kaže se da se Prodanovićeva proza temelji se na toposu čuda i kazne: fenomen natprirodnog i neobjašnjivog vešto se varira u funkciji preispitivanja individualnih i kolektivnih grehova, a granične pojave sa kojima se njegovi junaci suočavaju  imaju i terapeutski i smrtonosan učinak.  Proza Milete Prodanovića varira teme sukoba revolucije i tradicije, u novije vreme upotrebljavajući  tranziciju kao konstrukt o stanju duha i morala jedne nacije. Tranzicioni junaci su bahati i samozadovoljni koliko i ideološki pobednici iz prethodnih ratova, a i sam tranzicioni proces neka je vrsta divlje revolucije na polju duha i tela, u sferi morala i kulture. Tranzicija je novi prevrat koji lukavi i beskrupulozni prilagođavaju svojim materijalističkim potrebama. Njihovi banalni trijumfi, koliko i njihova zgranutost nad čudom koje te trijumfe nagriza i kvari, verifikuju se u ispovedanju, u verbalizaciji uspeha i košmara podjednako.
 
 
Već smo odavno navikli da nas zbunjuje dvostruka priroda umetničkog angažmana Milete Prodanovića – ona vizuelna i ona pripovedna. Najnoviji roman i kruna Prodanovićevog spisateljskog rada, roman "Ultramarin", možemo da čitamo kao ilustrovani, autobiografski esej, ali i kao roman-putopis: negde u tom žanrovskom zbunjivanju nalazimo najveće bogatstvo knjige koja je i opora i nostalgična, i kritička i eskapistička, nalazimo nesvakidašnju kreativnu sintezu. Pred nama je autobiografski pikarski roman, putopis po predelima i modelima koji na bajkovit, eteričan način sažima poetiku Milete Prodanovića – u njemu se nostalgično esejiziranje prepliće sa oštrim potezima društvene kritike i lucidnim opažanjima umetnika. "Ultramarin" od čitaoca traži  aktivno učešće, razumevanje i prepoznavanje, traži nesvakidašnju vizuelnu investiciju ali ga ne vodi u predele snova, već u prošlost, stvarnost i politiku. "Ultramarin" preispituje figuru oca kao kontinuiranu i tajanstvenu opsesiju srpske kulture, analizira maskulinitet i identitet, sazrevanje i političku artikulaciju,  i ovo je roman o svevidećoj i svevodećoj figuri oca, o umetnosti kao nadogradnji ljubavi  i tehnologiji kao oruđu za snove. Mističnost tehnologije, bilo da govorimo o tehnikama slikanja, moćnim mašinama poput automobila i brodova, kod Prodanovića jeste odlučujući faktor saznavanja sveta – saopštava Upravni odbor Fonda "Todor Manojlović".
 
Podsećamo, Fond "Todor Manojlović" Gradske narodne biblioteke "Žarko Zrenjanin" iz Zrenjanina osnovan je 21. juna 1991. godine sa osnovnom idejom da se sačuva ime i populariše delo Todora Manojlovića, zavičajnog stvaraoca koji je po svojim postignućima i uticajima daleko nadmašio lokalne okvire. Fond je kroz svoj rad na  proučavanju književne zaostavštine, prikupljanje, objavljivanje i popularisanje dela Todora Manojlovića ustanovio i nagradu koja je već profilisana u jednu od vodećih nagrada u Srbiji i nosi naziv "Nagrada za moderni umetnički senzibilitet". Nagrada  se svake godine dodeljuje umetnicima iz raznih oblasti stvaralaštva čije delo ostvaruje autentičnu, provokativnu saglasnost sa bićem i stvaralaštvom Todora Manojlovića. 
 
 
Dosadašnji dobitnici nagrade Fonda "Todor Manojlović" su: za 1992. godinu – Miodrag Pavlović, za 1993. – Milorad Pavić, za 1994. – Miodrag B. Protić, za 1995. – Đorđe Balašević, za 1996. – Dušan Kovačević, za 1997. – Marina Abramović, za 1998. – Miroljub Todorović, za 1999. – Momo Kapor, za 2000. – Pavle Ugrinov, za 2001. – Jovan Hristić, za 2002. – Jovica Aćin, za 2003. – Vida Ognjenović, za 2004. – Miroslav Josić Višnjić, za 2005. – Radovan Vučković, za 2006. – Oto Tolnai, za 2007. – Muharem Pervić, za 2008. – Milena Marković, za 2009.- Želimir Žilnik. Ove godine dodeljuje se 19. "Nagrada za moderni umetnički senzibilitet".
 
Budući da u 2011. godini Fond "Todor Manojlović" slavi dvadeset godina svog uspešnog rada, Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin" najavila je raznovrsne programe u Zrenjaninu  kojima će se ovaj jubilej obeležiti.