Promovisani film i monografija o Đorđu Vajfertu

U Baroknoj sali Gradske kuće sinoć je svečano promovisan film i monografija "Đorđe Vajfert", posvećeni ovom znamenitom industrijalcu čiji su život i delo uveliko obeležili razvoj Srbije krajem XIX i početkom XX veka. Promociji su prisustvovali članovi Fondacije "Đorđe Vajfert" - autor dokumentarnog filma Svetislav Bata Prelić i urednik monografije Saša Damjanović, kao i prevodilac filma i monografije na nemački jezik Goran Markuš.    
 
Pre promocije, goste su u Plavom salonu Gradske kuće primili članovi Gradskog veća Radiša Dupljanović i Dragomir Radovanac i zamenik načelnice Odeljenja za društvene delatnosti Gradske uprave Zrenjanin Zoran Kovački.
 
 
Iako danas nedovoljno poznat široj javnosti u Srbiji, život Đorđa Vajferta je bio izuzetno bogat i sadržajan, a njegovo delo raznovrsno i za mladu srpsku državu veoma značajno. Film je urađen povodom 160. godišnjice od rođenja Đorđa Vajferta (1850-1937), za kojeg su savremenici govorili "da je Nemac po poreklu, a u duši Srbin", dok je monografija nastala kao rezulat rada i istraživanja tokom prethodne četiri godine, o čemu su sinoć nešto više govorili i sami autori.
 
Potomak doseljeničke nemačke porodice u Banatu, Đorđe Vajfert je 1872. godine primio srpsko podanstvo i u Beogradu osnovao prvu parnu pivaru na Balkanu. Bogatstvo koje je tim putem stekao, ulagao je u razvoj srpskog rudarstva i energetike. Zato važi za pionira srpskog rudarstva, energetike i industrijalizacije Srbije. Rudnik uglja u Kostolcu i Borski rudnici, kao i mnogobrojna druga nalazišta ruda širom Srbije su njegovo delo.
 
 
Uporedo sa istraživanjima rudnog bogastva Srbije, Đorđe Vajfert je osnivač ili jedan od pokretača osnivanja niza najznačajnijih srpskih institucija: Privredne komore, Narodne banke, raznih udruženja, dobrotvornih institucija...
 
Bio je čuveni guverner Narodne banke koji je u najtežim vremenima uspevao da sačuva vrednost dinara i da uveliko pospeši privredni rast Srbije. Narod ga je voleo jer je bio veliki dobrotvor, filantrop i humanista čiji je životni moto bio: "Treba davati da bi se opet steklo".
 
Upravo zato urednik monografije Saša Damjanović naglašava da, uprkos uvreženim asocijacijama, Vajfert nije "samo lik sa crvene novčanice od 1.000 dinara ili vrsta piva" i navodi da je "simbolički, trebalo da prođe 78 godina od Vajfertove smrti da bi on dobio prvu svoju pravu i celovitu monografiju."
- I pored toga, mi smatramo da možda još uvek postoje neki podaci nama značajni, koji se nalaze na nekom tavanu, nekom skrovitom koferu i koji još uvek mogu da otkriju neki deo široke lepeze ličnosti Đorđa Vajferta. Rad na monografiji bio je naporan, jer se ono što se nalazi u njoj ne može pronaći preko "Gugla". I ne samo o Đorđu Vajfertu, već i o mnogim velikanima srspkog naroda o kojima se, nažalost, jako malo zna – kaže Damjanović. 
 

Filmski režiser Svetislav Bata Prelić, nakon niza realizovanih igranih filmova, prihvatio je rad na dokumentarnom filmu o Đorđu Vajfertu kao poseban izazov.
- U pitanju je fascinantna ličnost i sudbina i čovek izuzetno bitan za srpsku istoriju i zemlju, čak i za neka današnja bogatstva koje imamo možemo da zahvalimo gospodinu Vajfertu. Spektar njegovih zasluga i aktivnosti je toliko širok da je to bilo vrlo teško sažeti. Filmom smo obeležili godišnjicu Vajfertovog rođenja i on predstavlja neku prvu sintezu njegovog života i rada napravljenu kod nas. Uporni smo u radu, nakon filma uradili smo monografiju, a u toku su aktivnosti na njihovom prevođenju i izdanju na nemačkom jeziku – kazao je Prelić.