Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaGIZ uručio gradu studiju o pošumljavanju zemljišta
Predstavnici nemačke agencije za međunarodnu saradnju GIZ uručili su Gradskoj upravi u Zrenjaninu studiju o pošumljavanju zemljišta brzorastućim drvećem koje bi koristilo za biomasu, a biomasom bi se opet ložili gradski kotlovi. Ovakav projekat sprovodi se u još nekoliko gradova u Srbiji, ali Zrenjanin je poseban u tome što bi se u gradu na Begeju za sadnju, pre svega vrbe, koristilo zemljište pete kategorije, najlošijeg kvaliteta, na kom ne uspeva ništa drugo.
-Drveće se posadi, posle tri godine seče, prerađuje u biomasu i na taj način dobija ne samo jeftin nego i energetski efikasan ogrev – kažu u GIZ-u i naglašavaju da se od vrbe, sa iste površine, dobija mnogo više biomase nego, na primer, od kukuruza.
Zrenjaninska toplana već nekoliko godina planira da izgradi i jedan kotao na biomasu. Za to je potreban novac koji grad, a ni Toplana sada nemaju, pa je neko rešenje traženo kroz javno - privatno partnerstvo. No, ne samo što je kotao skup nego je potrebno obezbediti i dovoljne količine biomase. Stoga bi površine pod brzorastućim drvećem mogle bi da pomognu.
-Imali smo priliku da u okviru prošlogodišnje studijske posete Nemačkoj, u organizaciji GIZ-a, vidimo kako funkcionišu takozvane rotirajuće plantaže. Tom prilikom, posetili smo i Institut u Bavarskoj koji se bavi ispitivanjem kvaliteta biomase. Taj Institut je zainteresovan za uspostavljanje saradnje sa Tehničkim fakultetom „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu, gde bi bila otvorena laboratorija za biomasu i energetsku efikasnost – kaže pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Duško Radišić.
On objašnjava da je ova ideja i izrada studije nastala iz želje lokalne samouprave da građanima obezbedi jeftinije energente. Uz to, još je nekoliko prednosti ovakvog projekta. Doprinosi se većem pošumljavanju teritorije, na kojoj je danas veoma malo šuma, a kroz duži vremenski period se podiže i kvalitet zemljišta na kome bi bilo sađeno drveće, a koje sada spada u petu kategoriju i ničemu ne služi.
-Javno komunalno preduzeće „Gradska toplana“ ima pripremljen projekat o javnom – privatnom partnerstvu i njegova realizacija mogla bi da počne i pre nego što bi na području Zrenjanina bile zasađene brzorastuće vrste drveća, pošto u Srbiji ima dosta proizvođača drvne sečke.
Ukoliko bismo, recimo, ove godine posadili drvo, kroz tri godine bismo dostigli kapacitete koji bi zadovoljili potrebe zrenjaninske toplane – ističe Radišić i dodaje da se u studiji koju je izradio Institut u Lajpcigu na osnovu nemačkih iskustava navode i najpogodnije parcele za sadnju i eksploataciju, a neke od njih se nalaze u Mužlji, Aradcu i Čenti.
