Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaAgrar velika razvojna šansa, ali sa mnogo otvorenih pitanja
Agrar je velika razvojna šansa Srbije, samim tim i zrenjaninskog regiona, ali pod uslovom da se čitava oblast uredi u znatno većoj meri nego što je do sada bio slučaj - rezime je jučerašnjeg skupa u Gradskoj kući u Zrenjaninu, koji su organizovali Grad Zrenjanin i Društvo agrarnih novinara Vojvodine (DAN), čiji su članovi boravili u radnoj poseti našem gradu.
Dvadesetak novinara iz štampanih i elektronskih medija, kojima je zajednička aktivnost u novinarstvu praćenje agrara, posetu Zrenjaninu počelo je konferencijom u Multimedijalnoj sali Gradske kuće. Obratili su im se čelnici lokalne samouprave i funcioneri zaduženi za oblast poljoprivrede – predsednik Skupštine grada Zrenjanina Radovan Bulajić, inače po struci dipl. inž. agronomije, njegov pomoćnik Slavko Šućurović, član Gradskog veća za resor poljoprivrede i mesnih zajednica Milan Repija i načelnik Odeljenja za lokalni ekonomski i ruralni razvoj Gradske uprave u Zrenjaninu Stojan Kralj. Domaćin novinarima bio je Božidar Drinić, urednik časopisa "Agrar".
Predsednik Skupštine grada Zrenjanina, Radovan Bulajić, pozdravio je goste i upoznao ih s osnovnim podacima i karakteristikama zrenjaninskog regiona, kao izrazito poljoprivrednog područja, sa oko 220 hiljada hektara oranica. Uz osvrt na aktuelno stanje u ovoj oblasti, on je ukazao na moguće pravce razvoja i mere koje se planiraju, kako bi agrar zaista postao ono što se od njega očekuje - velika izvozna šansa naše zemlje.
- Ideja aktuelne vlasti je da agrarni budžet prilagodi potrebama svih sredina. U okviru poljočuvarske službe, koju želimo da pojačamo, ideja nam je da organizujemo i protivgradnu službu. Ideja je da ne čekamo republiku i pokrajinu, već da sredstva kojima raspolažemo racionalno rasporedimo i prilagodimo sadašnjim uslovima u agraru. Pokušaćemo da vratimo u funkciju deo kanalske mreže, u koju godinama ništa nije ulagano, a koja se pominje samo kada nastane problem, poput poplave ili ovogodišnje suše, kao i da zalivne sisteme, tamo gde postoje, prilagodimo da mogu da rade na električnu energiju.
- Ideja aktuelne vlasti je da agrarni budžet prilagodi potrebama svih sredina. U okviru poljočuvarske službe, koju želimo da pojačamo, ideja nam je da organizujemo i protivgradnu službu. Ideja je da ne čekamo republiku i pokrajinu, već da sredstva kojima raspolažemo racionalno rasporedimo i prilagodimo sadašnjim uslovima u agraru. Pokušaćemo da vratimo u funkciju deo kanalske mreže, u koju godinama ništa nije ulagano, a koja se pominje samo kada nastane problem, poput poplave ili ovogodišnje suše, kao i da zalivne sisteme, tamo gde postoje, prilagodimo da mogu da rade na električnu energiju.
Bulajić se osvrnuo i na sredine u kojima se meštani pretežno bave povrtarstvom i naglasio da je potrebno bolje regulisati i ovu oblast.
- Nije dovoljno osigurati ljudima uslove za proizvodnju, već je potrebno obezbediti da njihove proizvode ima ko i da kupi, dakle, da ceo jedan sistem bude uključen. U Zrenjaninu su prisutna tri ozbiljna regionalna trgovinska lanca, putem kojih se već vrši plasman ovih proizvoda, a želimo i da na gradskim pijacama jasno odvojimo neposredne proizvođače od trgovaca, kao i da u posebnom delu postavimo proizvođače organske hrane. Ključ cele priče je da, ako država i lokalna samouprava već stanu iza neke proizvodnje, treba da obezbede i siguran plasman tih proizvoda - istakao je predsednik zrenjaninske Skupštine.
- Nije dovoljno osigurati ljudima uslove za proizvodnju, već je potrebno obezbediti da njihove proizvode ima ko i da kupi, dakle, da ceo jedan sistem bude uključen. U Zrenjaninu su prisutna tri ozbiljna regionalna trgovinska lanca, putem kojih se već vrši plasman ovih proizvoda, a želimo i da na gradskim pijacama jasno odvojimo neposredne proizvođače od trgovaca, kao i da u posebnom delu postavimo proizvođače organske hrane. Ključ cele priče je da, ako država i lokalna samouprava već stanu iza neke proizvodnje, treba da obezbede i siguran plasman tih proizvoda - istakao je predsednik zrenjaninske Skupštine.
Predstavljajući novinarima deo razvojnih planova, on je rekao da predstoji završetak obilaznice oko grada, kao i da je u planu obnova vodenih puteva na Tisi kao i nekadašnjeg vojnog aerodroma "Ečka", kako bi poljoprivredni proizvodi sa banatskih polja brže i lakše stizali do kupaca.
Ove nedelje se u Zrenjaninu sprovodi licitacija za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, pa je i to bila jedan od tema o kojoj su govorili Radovan Bulajić i Stojan Kralj. Licitacija za jednogodišnji zakup 23.000 Ha odvija se bez problema, a ovaj, kraći period zakupa, određen je zbog uvođenja novih kriterijuma od naredne godine. Naime, Bulajić je najavio da će biti smanjen sadašnji limit od 50 hektara zakupa na 20-25 hektara, kako bi se omogućilo što većem broju ratara da obrađuju državne oranice.
- Gradskom odlukom će biti određeno da zemljoradničke zadruge po jednom zaposlenom dobiju pravo na zakup pet do deset hektara, jer znamo da će je oni sigurno obrađivati, a ne da zemlju u arendu uzimaju špekulanti koji nikada i ne vide njive, rekao je Bulajić.
U tom cilju biće posebno određene i mere za korišćenje prava prečeg zakupa zemljišta za oko 7 hiljada hektara državnih oranica.
- Gradskom odlukom će biti određeno da zemljoradničke zadruge po jednom zaposlenom dobiju pravo na zakup pet do deset hektara, jer znamo da će je oni sigurno obrađivati, a ne da zemlju u arendu uzimaju špekulanti koji nikada i ne vide njive, rekao je Bulajić.
U tom cilju biće posebno određene i mere za korišćenje prava prečeg zakupa zemljišta za oko 7 hiljada hektara državnih oranica.
Milan Repija, član Gradskog veća, dodao je da su se poljoprivredni proizvođači dobro organizovali i dogovorili između sebe, pa nešto kasniji ovogodišnji rok za licitaciju neće uticati na pripremu zemljišta za jesenju setvu. On je napomenuo da se u postupku licitacije ne može posmatrati samo interes grada, odnosno punjenje budžeta, već i interesi države i poljoprivrednih proizvođača.
- Pokušaćemo da sredstva koja se ubiru na ovaj način vratimo tamo odakle su i uzeta, kroz unapređenje poljoprivredne proizvodnje, stočarstva, revitalizaciju kanala i atarskih puteva, kako bi zemljoradnici lakše stizali do svojih, često, udaljenih njiva.
- Pokušaćemo da sredstva koja se ubiru na ovaj način vratimo tamo odakle su i uzeta, kroz unapređenje poljoprivredne proizvodnje, stočarstva, revitalizaciju kanala i atarskih puteva, kako bi zemljoradnici lakše stizali do svojih, često, udaljenih njiva.
U tom kontekstu Repija je pomenuo i oblast kod Taraša, gde većina zemljoradnika obrađuje njive na drugoj obali Tise.
- Kada tamošnja skela nije u funkciji, oni moraju da prelaze čak 65 kilometara u jednom pravcu, preko mosta kod Žablja. Upravo iz tih razloga je Grad Zrenjanin preuzeo poslove vezane za održavanje i finansiranje rada te skele, koja je već sama po sebi specifična, jer su na njoj snimani kadrovi tri poznata domaća filma – "Salaš u Malom Ritu", "Veliki transport" i "Jesen stiže, dunjo moja" – naglasio je Repija.
- Kada tamošnja skela nije u funkciji, oni moraju da prelaze čak 65 kilometara u jednom pravcu, preko mosta kod Žablja. Upravo iz tih razloga je Grad Zrenjanin preuzeo poslove vezane za održavanje i finansiranje rada te skele, koja je već sama po sebi specifična, jer su na njoj snimani kadrovi tri poznata domaća filma – "Salaš u Malom Ritu", "Veliki transport" i "Jesen stiže, dunjo moja" – naglasio je Repija.
U ime Društva agrarnih novinara Vojvodine, na prijemu u Zrenjaninu zahvalio se predsednik Društva, Branko Krstin.
Tokom boravka u Zrenjaninu, novinari su posetili preduzeća "Žitoprodukt" i "Dijamant", udruženja povrtara "Carska bašta" u Mužlji i u Lukinom Selu, a sadržajan radni dan je završen posetom Ribarskom gazdinstvu "Ečka" i prisustvom početku sezone izlova ribe iz ovog jezerskog kompleksa.
