Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaSlobodanu Tišmi uručena nagrada Fonda ''Todor Manojlović''
Slobodanu Tišmi, književniku i umetniku iz Novog Sada, sinoć je u Gradskoj kući u Zrenjaninu svečano uručena nagrada Fonda "Todor Manojlović" za moderni umetnički senzibilitet. Tišma je 22. laureat ovog priznanja, koje dodeljuju fond tog istaknutog umetnika i Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin" u Zrenjaninu.
U obrazloženju žirija je navedeno da je Slobodan Tišma dao veliki doprinos kulturi Novog Sada kao urednik književnih programa na "Tribini mladih" u njenim najslavnijim danima i kao urednik kulturne rubrike studentskog lista "Indeks". Žiri je naveo da je krajem 1970-ih i 1980-ih godina Tišma bio deo stvaranja istorije novog talasa muzike u bendovima "La Strada" i "Luna". Dobitink je NIN-ove negrade za književnost 2012. godine za roman "Bernardijeva soba".
Obrazloženje Upravnog odbora Fonda da se ove godine nagrada dodeli ovom umetniku, saopštila je Vladislava Gordić Petković, predsednica Upravnog odbora.
- U razuđenoj stvaralačkoj biografiji Slobodana Tišme bilo je i ima mesta za više umetničkih vokacija i više ravni kreativnog angažmana. Slobodan Tišma je neformalni propovednik životnih veština koji neprestano menja filozofiju života i pokušava da zametne tragove na mikroskopski malom prostoru; on je odmetnik stegnutog srca koji zna da ne sme voleti ono što žrtvuje, niti dozvoliti da mu nedostaje ono što ostavlja. Slobodan Tišma, prvak u umetničkom višeboju koji je panker postao u tridesetoj, pesnik u pedesetoj, prozaista u šezdesetoj, a sve to vreme bio tiha snaga onog finog Novog Sada, preživeo je svoj umetnički životopis kao sagu o slatkoj suvišnosti, kao povest surovu i nežnu, baš kakav je i život; kao povest razigranu, baš kakva je prava umetnost. Neponovljivost multidisciplinarnog umetničkog dela, njegova svežina, raznolikost i ogroman uticaj koji je ostavilo na generacje pisaca opredelili su Upravni odbor Fonda "Todor Manojlović" da nagradu za moderni umetnički senzibilitet ove godine dodeli – Slobodanu Tišmi, istakla je Vladislava Gordić Petković.
- U razuđenoj stvaralačkoj biografiji Slobodana Tišme bilo je i ima mesta za više umetničkih vokacija i više ravni kreativnog angažmana. Slobodan Tišma je neformalni propovednik životnih veština koji neprestano menja filozofiju života i pokušava da zametne tragove na mikroskopski malom prostoru; on je odmetnik stegnutog srca koji zna da ne sme voleti ono što žrtvuje, niti dozvoliti da mu nedostaje ono što ostavlja. Slobodan Tišma, prvak u umetničkom višeboju koji je panker postao u tridesetoj, pesnik u pedesetoj, prozaista u šezdesetoj, a sve to vreme bio tiha snaga onog finog Novog Sada, preživeo je svoj umetnički životopis kao sagu o slatkoj suvišnosti, kao povest surovu i nežnu, baš kakav je i život; kao povest razigranu, baš kakva je prava umetnost. Neponovljivost multidisciplinarnog umetničkog dela, njegova svežina, raznolikost i ogroman uticaj koji je ostavilo na generacje pisaca opredelili su Upravni odbor Fonda "Todor Manojlović" da nagradu za moderni umetnički senzibilitet ove godine dodeli – Slobodanu Tišmi, istakla je Vladislava Gordić Petković.
Slobodan Tišma rođen je 14. maja 1946. u Staroj Pazovi. Počeo je da se bavi muzikom ranih 1960-ih osnovavši par bendova koji nisu imali većeg uspeha. Povukao se iz muzike i posvetio pisanju i objavljivanju poezije u literarnim časopisima i studentskim novinama. Sa pojavom panka i novog talasa 1979. godine je osnovao sastav La strada. 1980. godine La strada je prerasla u Lunu, koja je 1984. godine izdala jedini album pod imenom "Nestvarne stvari". Tekstove pesama na ovom albumu pisao je Tišma. Iste godine taj album u Zagrebu je dobio priznanje "7 sekretara SKOJ-a". Godine 1989. La strada se rasformirala i Tišma se povukao iz muzičkog sveta. Vratio se literaturi i objavio knjige poezije "Marinizmi" (Ruža lutanja, 1995) i "Vrt kao to" (Ruža lutanja, 1997) i "Urvidek" (2005), za koju je dobio nagradu Stevan Sremac. U književnim časopisima povremeno je objavljivao dnevničke zapise pod nazivom "Bluz dajari" (Blues diary). Godine 2009. za izdavačku kuću Laguna objavljuje roman "Quattro stagioni" za koju 2010. dobija nagradu "Biljana Jovanović".
Nagradu u vidu Povelje dobitniku je uručio direktor Gradske narodne biblioteke "Žarko Zrenjanin" Milan Bjelogrlić, a umetničku sliku zamenik gradonačelnika Zrenjanina, Saša Santovac, koji je rekao da Grad Zrenjanin, Autonomna pokrajina Vojvodina i Republika Srbija moraju da vode računa o kulturi, jer je, uprkos teškim vremenima, to nešto što je neprolazno.
- I danas smo mogli čuti o delima koja traju vekovima, koja ostaju upamćena i upisana i lokalna samouprava u Zrenjaninu i dalje će učestvovati u dodeli ove nagrade i prepoznavati je kao veoma značajnu i uglednu. Na taj način promovišu se i Grad Zrenjanin i kultura i ljudi koji su obeležili naš grad u proteklom vremenskom periodu. Još jednom čestitam ovogodišnjem dobitniku nagrade Fonda "Todor Manojlović" Slobodanu Tišmi, istakao je zamenik gradonačelnika Zrenjanina, koji je priredio i prijem za dobtinika, pre početka svečanosti uručenja nagrade.
- I danas smo mogli čuti o delima koja traju vekovima, koja ostaju upamćena i upisana i lokalna samouprava u Zrenjaninu i dalje će učestvovati u dodeli ove nagrade i prepoznavati je kao veoma značajnu i uglednu. Na taj način promovišu se i Grad Zrenjanin i kultura i ljudi koji su obeležili naš grad u proteklom vremenskom periodu. Još jednom čestitam ovogodišnjem dobitniku nagrade Fonda "Todor Manojlović" Slobodanu Tišmi, istakao je zamenik gradonačelnika Zrenjanina, koji je priredio i prijem za dobtinika, pre početka svečanosti uručenja nagrade.
Zahvaljujući na priznanju, Slobodan Tišma je kazao da ga je za njega, verovatno, najviše kvalifikovao multimedijalni pristup umetnosti, koncept koji je zastupao i sam Todor Manojlović.
- Shodno tom profilu nagrade, ja sam se bavio raznim umetničkim delatnostima i bez namere da se s njim poredim, Todor Manojlović mi je po tome blizak. Iako, s jedne strane, to umetničko "svaštarenje" nije dobro, s druge smatram da jeste, jer osvežava čoveka i umetnik stiče nova iskustva, koja se menjaju i koja može da prenosi u druge medije, što je, često, plodotvorno. Shvatam, na neki način, i da je ova nagrada dodeljena novosadskoj avangardi s početka sedamdesetih godina prošlog veka, koja je delovala na "Tribini mladih" u Novom Sadu. To je bio bitan momenat u kulturi Novog Sada, Vojvodine i Jugoslavije u to vreme, rekao je Tišma.
- Shodno tom profilu nagrade, ja sam se bavio raznim umetničkim delatnostima i bez namere da se s njim poredim, Todor Manojlović mi je po tome blizak. Iako, s jedne strane, to umetničko "svaštarenje" nije dobro, s druge smatram da jeste, jer osvežava čoveka i umetnik stiče nova iskustva, koja se menjaju i koja može da prenosi u druge medije, što je, često, plodotvorno. Shvatam, na neki način, i da je ova nagrada dodeljena novosadskoj avangardi s početka sedamdesetih godina prošlog veka, koja je delovala na "Tribini mladih" u Novom Sadu. To je bio bitan momenat u kulturi Novog Sada, Vojvodine i Jugoslavije u to vreme, rekao je Tišma.
Fond "Todor Manojlović" Gradske narodne biblioteke "Žarko Zrenjanin" iz Zrenjanina osnovan je 21. juna 1991. godine sa osnovnom idejom da se sačuva ime i populariše delo Todora Manojlovića, zavičajnog stvaraoca koji je po svojim postignućima i uticajima daleko nadmašio lokalne okvire. Fond je kroz svoj rad na proučavanju književne zaostavštine, prikupljanje, objavljivanje i popularisanje dela Todora Manojlovića ustanovio i nagradu koja je već profilisana u jednu od vodećih nagrada u Srbiji i nosi naziv "Nagrada za moderni umetnički senzibilitet". Nagrada se svake godine dodeljuje umetnicima iz raznih oblasti stvaralaštva čije delo ostvaruje autentičnu, provokativnu saglasnost sa bićem i stvaralaštvom Todora Manojlovića.
Dosadašnji dobitnici nagrade Fonda "Todor Manojlović" su: za 1992. godinu – Miodrag Pavlović, Milorad Pavić (1993.), Miodrag B. Protić (1994.), Đorđe Balašević (1995), Dušan Kovačević (1996.), Marina Abramović (1997.), Miroljub Todorović (1998.), Momo Kapor (1999.), Pavle Ugrinov (2000.), Jovan Hristić (2001.), Jovica Aćin (2002.), Vida Ognjenović (2003.), Miroslav Josić Višnjić (2004.), Radovan Vučković (2005.), Oto Tolnai (2006.), Muharem Pervić (2007.), Milena Marković (2008.), Želimir Žilnik (2009.), Mileta Prodanović (2010.), Saša Rakezić (Aleksandar Zograf , 2011.) i Laslo Vegel (2012.).
