Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaPrezentacija projekta izgradnje biciklističke staze Temišvar - Zrenjanin
Grad Zrenjanin sprovodi projekat "Kapitalizacija prekograničnog turističkog potencijala, uključujući biciklističku stazu uz Begej u nizvodnom toku od Temišvara", zajedno sa partnerima iz Rumunije - Slivnom upravom za vode Banat (koji su nosioci projekta) i Temišvarskom Županijom. Projekat je finansijski podržan od strane IPA fonda, programa prekogranične saradnje CBC Rumunija-Srbija. Tim povodom juče je u Temišvaru održana prezentacija projekta, uz učešće svih zainteresovanih strana i u prisustvu većeg broja zvaničnika, među kojima su bili i generalni konzul Republike Srbije u Rumuniji, Lazar Manojlović, predsednik županije Timiš Titu Božin, načelnik Srednjebanatskog upravnog okruga Dušan Šijan i pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Duško Radišić.
Projekat izgradnje biciklističke staze Temišvar – Zrenjanin u ovoj fazi podrazumeva izgradnju staze od Temišvara do rumunsko-srpske granice u dužini od 37 kilometara, dok je zadatak naše strane izrada Studije izvodljivosti, priprema i prijem tehničke dokumentacije za deo staze od naseljenog mesta Klek do granice, s obzirom da je u toku završna faza izgradnje staze od Zrenjanina do Kleka. Trasa staze, kada bude kompletno završena, predstavljaće, ujedno, najkraću vezu između dva grada, u dužini od oko 75 kilometara i praktično će celom dužinom ići uz kanal Begej.
Ukuipna vrednost projekta iznosi 2.346.495 EUR, od čega je Gradu Zrenjaninu namenjeno 246.295. Najveći deo tih sredstava čini IPA finansiranje (209.350 EUR), dok će iz budžeta Grada Zrenjanina za ovu namenu biti izdvojeno 36.944 EUR. Predviđeno trajanje projekta je 18 meseci – od marta 2013. do novembra naredne godine.
Jučerašnji skup u Temišvaru iskorišćen je i za razgovore o drugim vidovima saradnje između rumunskog i našeg dela Banata, o čemu generalni konzul Republike Srbije u Rumuniji, Lazar Manojlović, kaže:
"Značaj ovog projekta nije samo simbolično povezivanje dva banatska regiona, rumunskog i srpskog, već on ima širi značaj, pre svega u ekonomskom, turističkom i povezivanju ljudi dvaju regiona. Projekat je proizvod ranijih dogovora i razgovora koji su sada krenuli u realizaciju i veoma je bitan za obe zemlje. On bi trebalo da učini da se poveća ono što zovemo razmenom ljudi, kapitala, robe i tako dalje, bez obzira što je reč o biciklističkoj stazi", istakao je konzul Manojlović.
"Značaj ovog projekta nije samo simbolično povezivanje dva banatska regiona, rumunskog i srpskog, već on ima širi značaj, pre svega u ekonomskom, turističkom i povezivanju ljudi dvaju regiona. Projekat je proizvod ranijih dogovora i razgovora koji su sada krenuli u realizaciju i veoma je bitan za obe zemlje. On bi trebalo da učini da se poveća ono što zovemo razmenom ljudi, kapitala, robe i tako dalje, bez obzira što je reč o biciklističkoj stazi", istakao je konzul Manojlović.
O tim drugim mogućnostima saradnje razgovarali su i predstavnici državnih vlasti na teritoriji našeg i rumunskog Banata, o čemu je nešto više rekao načelnik Srednjebanatskog upravnog okruga Dušan Šijan.
"Ovo je samo deo programa prekogranične saradnje koji smo započeli sa Republikom Rumunijom, a koji je sadržan u potpisanom Protokolu između naša tri banatska okruga i dve županije u Rumuniji. Jedan u nizu projekata koji ćemo realizovati jeste izgradnja biciklističke staze, a uporedo s tim i poboljšanje turističke ponude s obe strane, ali i uspostavljanje novih, alternativnih puteva i graničnih prelaza. Pored ovog, s našim partnerima iz Rumunije razmatramo i druge projekte, a jedan od njih tiče se zajedničkog nastupa prema evropskim fondovima, u vezi sa čišćenjem kanala i reke Begej, aktuelnom i značajnom temom za obe strane", kaže Dušan Šijan.
"Ovo je samo deo programa prekogranične saradnje koji smo započeli sa Republikom Rumunijom, a koji je sadržan u potpisanom Protokolu između naša tri banatska okruga i dve županije u Rumuniji. Jedan u nizu projekata koji ćemo realizovati jeste izgradnja biciklističke staze, a uporedo s tim i poboljšanje turističke ponude s obe strane, ali i uspostavljanje novih, alternativnih puteva i graničnih prelaza. Pored ovog, s našim partnerima iz Rumunije razmatramo i druge projekte, a jedan od njih tiče se zajedničkog nastupa prema evropskim fondovima, u vezi sa čišćenjem kanala i reke Begej, aktuelnom i značajnom temom za obe strane", kaže Dušan Šijan.
O ciljevima projekta, ciljnim grupama, aktivnostima Grada Zrenjanina i očekivanim rezultatima projekta govorio je pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Duško Radišić. On je rekao da su glavni ciljevi povećanje konkurentnosti putem poboljšanja prilaska i povezanosti sa pograničnim regionima preko alternativne turističke transportne infrastrukture, kao i poboljšanje alternativnih turističkih veza između dva regiona, a da su ciljne grupe projekta stanovnici prekograničnog područja, lokalni javni organi na ruti biciklističke staze i biciklisti (procena oko 8.000) različitih struktura.
"Naredne nedelje radi se tender za izvođača naše Studije izvodljivosti, rumunska strana takođe je učinila neophodne korake i očekuje se da njihovi infratsrukturni radovi budu završeni do septembra naredne godine. Nažalost, mi nećemo imati infrasrukturnih radova, ali ćemo na ovaj način pripremiti sve što je neophodno za radove, pa smatram da će Evropska unija svakako imati interes da se staza od Temišvara do granice sa Srbijom i nastavi. Uslov za to jeste upravo postojanje projektno-tehničke dokumentacije koja ne košta malo, a čiju će nam izradu finansirati upravo EU", pojasnio je Radišić.
"Naredne nedelje radi se tender za izvođača naše Studije izvodljivosti, rumunska strana takođe je učinila neophodne korake i očekuje se da njihovi infratsrukturni radovi budu završeni do septembra naredne godine. Nažalost, mi nećemo imati infrasrukturnih radova, ali ćemo na ovaj način pripremiti sve što je neophodno za radove, pa smatram da će Evropska unija svakako imati interes da se staza od Temišvara do granice sa Srbijom i nastavi. Uslov za to jeste upravo postojanje projektno-tehničke dokumentacije koja ne košta malo, a čiju će nam izradu finansirati upravo EU", pojasnio je Radišić.
Projekt-menadžer nosioca projekta, Slivne uprave za vode Banat, Mihaela Madar, prezentovala je aktivnosti koje sprovodi rumunska strana i iznela neke tehničke podatke u vezi sa trasom staze kroz Rumuniju i njenim karakteristikama. Po njenim rečima, predviđeno je da staza bude širine 2 metra, sa tri sloja podloge, na visini između 2,5 i 4,5 metra od rečnog toka, dužine 37 kilometara. Na mestu prelaska državne granice, u rejonu Novog Itebeja, gde deo granice čini sam kanal Begej, biće instaliran odgovarajući granični prelaz. Pošto se radi o ulaznoj granici Evopske unije, bez obzira što je u pitanju biciklistička staza, granični prelaz mora ispoštovati standarde i procedure propisane zakonima Unije. Mihaela Madar takođe je istakla značaj izgradnje staze u turističkom smislu, dala hronologiju izgradnje kanala Begej i izrazila nadu da će, realizacijom ovog projekta, potencijali ovog vodotoka i njegove okoline biti znatno više iskorišćeni nego što je to sada slučaj.
