Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaOkrugli sto ''Finansiranje kulture na lokalnom nivou'' održan u Zrenjaninu
Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), u saradnji s Gradom Zrenjaninom, organizovala je juče u Baroknoj sali okrugli sto na temu "Finansiranje kulture na lokalnom nivou". Ovaj skup, kao deo projekta "Institucionalna podrška SKGO", okupio je predstavnike ustanova kulture i kulturne poslenike iz više gradova i opština Srbije, koji su dali ocenu trenutnog stanja u oblasti kulture, ali i predstavili različite mogućnosti finansiranja i saradnje, uz navođenje više primera dobre prakse iz nekoliko lokalnih sredina.
Skup je otvorila i goste pozdravila Dubravka Bulovan Bengin, članica Gradskog veća grada Zrenjanina zadužena za kulturu. Ona je naznačila da finansiranje kulture na lokalu jeste, trenutno, "bolna tačka" u našoj zemlji, ali to ne znači da se određene stvari ne mogu uraditi i menjati.
"Ako pođemo od činjenice da, u ovom trenutku, imamo na nivou države, od strane lokalnih samouprava formirano 440 ustanova kulture, u 144 gradova i opština, to je široka tema i nominalno posmatrano, velik problem. Ono što je Zrenjanin uradio, a što bi moglo da se nazove "primerom dobre prakse", jeste učešće u programu prekogranične saradnje, u saradnji s gradovima Pančevo, Vršac, Temišvar, gde se Zrenjanin opredelio za dobijanje sredstava za izradu strategije kulture. Odobreno nam je 38 hiljada evra za tu namenu i započeli smo prvu fazu projekta – istraživački deo. Jedan od modela finansiranja može da bude upravo iznalaženje "alternativnih načina" od strane svake lokalne uprave. Uverena sam da će Zrenjanin, do kraja naredne godine, imati Strategiju razvoja kulture", istakla je Bulovan Bengin i naglasila:
"Ona može imati svojih manjkavosti, može biti menjana, ali, u svakom slučaju, njom ćemo odrediti smernice Grada Zrenjanina, kada je u pitanju život u oblasti kulutre od 2014. do 2020. godine."
"Ako pođemo od činjenice da, u ovom trenutku, imamo na nivou države, od strane lokalnih samouprava formirano 440 ustanova kulture, u 144 gradova i opština, to je široka tema i nominalno posmatrano, velik problem. Ono što je Zrenjanin uradio, a što bi moglo da se nazove "primerom dobre prakse", jeste učešće u programu prekogranične saradnje, u saradnji s gradovima Pančevo, Vršac, Temišvar, gde se Zrenjanin opredelio za dobijanje sredstava za izradu strategije kulture. Odobreno nam je 38 hiljada evra za tu namenu i započeli smo prvu fazu projekta – istraživački deo. Jedan od modela finansiranja može da bude upravo iznalaženje "alternativnih načina" od strane svake lokalne uprave. Uverena sam da će Zrenjanin, do kraja naredne godine, imati Strategiju razvoja kulture", istakla je Bulovan Bengin i naglasila:
"Ona može imati svojih manjkavosti, može biti menjana, ali, u svakom slučaju, njom ćemo odrediti smernice Grada Zrenjanina, kada je u pitanju život u oblasti kulutre od 2014. do 2020. godine."
Okruglim stolom predsedavali su Vesna Marjanović, predsednica Odbora za kulturu Narodne skupštine Republike Srbije, Maja Knežević, ispred SKGO i Zoran Hamović, predsednik udruženja "Biblioteka plus".
Marjanovićeva je pozdravila inicijativu SKGO da se bavi ovom temom:
"Čestio citiram rečenicu koja glasi – Kultura je skupa, ali je kulturno propadanje mnogo skuplje, i mislim da smo u ovoj zemlji imali priliku da vidimo šta znači kada se kultura zapusti i koliko je teško vratiti se na neka polazišta na kojima smo bili pre dvadeset ili čak pedeset godina. Za mene nema dileme da li treba ulagati u institucije ili nevladin sektor – mora biti i u jedno i u drugo. Mora postojati budžetsko finansiranje i treba da svi da se borimo da ono bude veće, ali je, istovremeno, neophodno razvijati i alternativne načine finansiranja i omogućiti da ono što postoji u mnogim drugim zemljama, razvijeni mehanizmi, budu prisutni i dostupni i kod nas", navela je ona.
"Čestio citiram rečenicu koja glasi – Kultura je skupa, ali je kulturno propadanje mnogo skuplje, i mislim da smo u ovoj zemlji imali priliku da vidimo šta znači kada se kultura zapusti i koliko je teško vratiti se na neka polazišta na kojima smo bili pre dvadeset ili čak pedeset godina. Za mene nema dileme da li treba ulagati u institucije ili nevladin sektor – mora biti i u jedno i u drugo. Mora postojati budžetsko finansiranje i treba da svi da se borimo da ono bude veće, ali je, istovremeno, neophodno razvijati i alternativne načine finansiranja i omogućiti da ono što postoji u mnogim drugim zemljama, razvijeni mehanizmi, budu prisutni i dostupni i kod nas", navela je ona.
Nakon uvodnih obraćanja, Okrugli sto nastavio je s radom prezentovanjem trenutnog stanja i mogućnosti finansiranja kulture u Srbiji, o čemu je govorila Vesna Marjanović. Razgovaralo se i o projektu "Kreativna Evropa 2014-2020.", odnosno o programu i konkursnim procedurama, kao i o Evropskoj asocijaciji nacionalnih instituta za kulturu – kontaktima, podršci i saradnji.
O podršci kulturi u Srbiji kao korporativnoj odgovornosti, govorila je Mirjana Šakić, iz Sektora za komunikacije Erste banke.
Kao primeri dobre prakse u ustanovama kulture predstavljeni su Centar za kulturu Loznica i Grad Šabac, Dizajn inkubator "Nova Iskra" predstavljen je kao primer u nevladinom sektoru, a na samom kraju rada Okruglog stola u Zrenjaninu Zoran Hamović predstavio je program "Pare za kulturu – kultura za pare".
