Grad ZrenjaninRepublika Srbija
Skupštinagrada ZrenjaninaMeđunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta - 70 godina od oslobođenja Aušvica
Polaganjem venaca na spomen-ploču na mestu nekadašnje sinanoge, uglu ulica Jevrejske i Sarajlijine), u Zrenjaninu je danas obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Ovaj datum Generalna skupština UN ustanovila je u znak sećanja na 27. januar 1945. godine, kada je Crvena armija oslobodila Aušvic-Birkenau, simbol masovnog stradanja ljudi, većinom Jevreja i najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, tako da se širom sveta danas obeležava i 70. godišnjica od tog događaja.
U ime Grada Zrenjanina venac su položili pomoćnik gradonačelnika David Dimkić i članica Gradskog veća Dubravka Bulovan Bengin, a u obeležavanju ovog datuma pridružili su im se i predstavnici Jevrejske opštine Zrenjanin i Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine, koji su takođe položili vence.
Predsednica Jevrejske opštine Zrenjanin Ljiljana Popov, obraćajući se prisutnima, podsetila je na događaje koji su uslovili obeležavanje današnjeg dana, pročitala prigodan tekst i izrekla besedu o stradalnicima, koja je pročitana i u Novom Sadu, prilikom obeležavanja sećanja na žrtve racije u tom gradu.
- Danas odajemo poštu stradalnicima u zločinu koji je nastao kao plod pogubne ideologije jednog bolesnog uma, ali i kao dokaz da ta ideja nije zaživela, što dokazuje naše postojanje i neprestano sećanje i izučavanje tog nemilog što nam se desilo. Za sećanje prenosimo generacijama ideju tolerancije, mira, kako se tragedija zbog stradanja Jevreja, Srba i Roma ne bi nikada više ponovila – istakla je Ljiljana Popov.
- Danas odajemo poštu stradalnicima u zločinu koji je nastao kao plod pogubne ideologije jednog bolesnog uma, ali i kao dokaz da ta ideja nije zaživela, što dokazuje naše postojanje i neprestano sećanje i izučavanje tog nemilog što nam se desilo. Za sećanje prenosimo generacijama ideju tolerancije, mira, kako se tragedija zbog stradanja Jevreja, Srba i Roma ne bi nikada više ponovila – istakla je Ljiljana Popov.
Članica Gradskog veća Dubravka Bulovan Bengin rekla je da se danas sećamo žrtava stradanja u fašističkim logorima i da ćemo dvadeseti vek, osim po mnogim značajnim i važnim događajima za čovečanstvo, nažalost, pamtiti i po Holokaustu.
- Zbog takvih događaja, generacije koje su živele u tom, dvadesetom veku, na neki način nose krst jednog lošeg vremena. To sećanje, međutim, treba da nosi jednu vrstu poruke da učinimo sve što je u našoj moći da se nikad više tako nešto ne ponovi. Žrtve ne možemo vratiti, ali možda možemo nešto naučiti i ne dozvoliti da se tako nešto ponovo dogodi – istakla je Bulovan Bengin.
- Zbog takvih događaja, generacije koje su živele u tom, dvadesetom veku, na neki način nose krst jednog lošeg vremena. To sećanje, međutim, treba da nosi jednu vrstu poruke da učinimo sve što je u našoj moći da se nikad više tako nešto ne ponovi. Žrtve ne možemo vratiti, ali možda možemo nešto naučiti i ne dozvoliti da se tako nešto ponovo dogodi – istakla je Bulovan Bengin.
Procenjuje se da je tokom Drugog svetskog rata u sklopu nacističkog tzv."konačnog rešenja" ubijeno do šest miliona Jevreja, što je otprilike bila trećina svih pripadnika tog naroda. U velikim delovima centralne i istočne Evrope, jevrejska populacija je praktično tada nestala, ili je svedena na potpuno neznatan broj.
Posle sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, 24. januara 2005. godine, kada je obeležavano šest decenija od oslobođenja Aušvica, doneta je odluka kojom je ustanovljen Dan sećanja na žrtve.
Prvog dana novembra 2005. usvojena je Rezolucija UN kojom je određeno da se ubuduće svaki 27. januar obeležava kao Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta.
Jevreji su doživeli tragičnu sudbinu i u našem gradu. Već na početku Drugog svetskog rata njih 1260, gotovo celokupna tadašnja populacija, šlepovima, Begejom, odvedeno je u beogradske logore na Sajmištu i u Jajincima, na put bez povratka, jer su ubrzo nakon toga pogubljeni. Danas jevrejska zajednica u Zrenjaninu okuplja oko 130 pripadnika, potomaka nekadašnjih petrovgradskih Jevreja.
