“Da nam sela budu bliža” u Botošu: rešavanje infrastrukturnih problema kao jedan od uslova za ostanak na selu, velik potencijal bioelektrane 

Botoš je danas bio odrednica gradonačelnika Zrenjanina Sima Salapure i njegovih saradnika, u nastavku ovogodišnjeg ciklusa aktivnosti “Da nam sela budu bliža”. Nakon održanog sastanka s predstavnicima mesne zajednice, upriličena je poseta preduzeću “Bioelektra”, odnosno elektrani koja proizvodi električnu i toplotnu energiju iz biomase, i poljoprivrednom gazdinstvu Jankulov, u kom zajedno i živi i privređuje četiri generacije te porodice.  
 
 
 
 
Komentarišući današnju posetu mesnoj zajednici Botoš, gradonačelnik Salapura istakao je da je u proteklih godinu dana na realizaciji različitih projekata u tom mestu uloženo skoro 30 miliona dinara. 
- U pitanju su infrastrukturni projekti ili projekti investicionog održavanja, asfaltiranje jedne duže ulice, 1,3 kilometra, čišćenje divlje deponije, pomoć u obnovi prostora namenjenog udruženju penzionera, ali razgovarali smo i o problemima koji su ovde prisutni, pre svega o komasaciji koja se odužila i ušla u devetu godinu. Načinili smo redosled koraka kojima ćemo pokušati da završimo taj težak proces, koji ide na štetu svih meštana Botoša. U lošem stanju je i lokalni put od Banatskog Despotovca do Botoša, ukupna vrednost te investicije, odnosno sanacije puta, je 27 miliona dinara i namera nam je da to realizujemo kroz ugovor o javno-privatnom partnerstvu - rekao je gradonačelnik. 
 
 
 
 
Predsednik Saveta MZ Botoš Branislav Lazić potvrdio je dobru saradnju s lokalnom samoupravom i istakao spremnost gradonačelnika i njegovih saradnika da sve goruće probleme u selu reše u nekom narednom periodu.
- Botoš je staro naselje, ove godine slavimo 685 godina od osnivanja sela, nadam se da ćemo sve poteškoće koje imamo prebroditi i, u saradnji s Gradom Zrenjaninom, da će ono što je obećano biti i ispunjeno. Drago nam je i što ćemo od jeseni imati 25 đaka prvaka u školi i što je među 1650 stanovnika u selu 190 dečaka i devojčica, to je naša budućnost. Zato je i potrebno ulagati u infrastrukturu, u putnu mrežu, kako bi ljudi ostajali u selu - kazao je Lazić.
 
Bioelektrana u Botošu počela je s radom 2016. godine, kao četvrta po redu u Srbiji i prva na teritoriji Zrenjanina. Od početne snage 600 kW proširena je za još 360 kW, a kao sirovinu koristi silažu raži i kukuruza i stajsko đubrivo. U procesu razlaganja biomase nastaju električna i toplotna energija, a urađena je studija na osnovu koje bi se u ovom selu moglo snabdevati sedam javnih objekata: obdanište, osnovna škola, dom zdravlja, policijska stanica, vatrogasni dom, sportska sala i hotel. Na trasi toplovoda dužine 1.300 metara, od postrojenja do centra sela, i privatna domaćinstva bi se mogla snabdevati toplotnom energijom.
 
 
 
 
Vlasnik preduzeća "Ćorić Agrar", kom pripada i bioelektrana u Botošu, Krsta Ćorić kaže da su, tokom prethodne tri godine, od kada su njeni vlasnici, izgradili još jednu elektranu, uz neke dodatne investicije.  
- Obe elektrane su u funkciji, radili smo i revitalizaciju zalivnog sistema, izgradili nov silos, nabavili novu mehanizaciju i svakodnevno ulažemo u ovaj kompleks, a proizvedenu električnu energiju isporučujemo u sistem Elektroprivrede Srbije. Mogućnosti za dalje unapređenje proizvodnje su široke. Topla voda, koja, nažalost, sada nema nikakvu primenu, mogla bi se koristiti za zagrevanje sela, takođe da se izgradi i neki plastenik, a razmišljamo i o mogućnosti da obnovimo farmu svinja, udaljenu 1,5 kilometar i sprovedemo grejanje do nje, čime bi se dobio jeftiniji proizvod, jer bi učešće energije u proizvodnji bilo, praktično, besplatno - ističe Ćorić.    
 
- Biogasna elektrana u Botošu jedna je od tri na teritoriji Zrenjanina, prva je počela s radom, a u Srbiji ih je ukupno 35. Snage je 960 kilovata i dokaz je da itekako imamo mogućnosti i potencijala da učestvujemo u energetskom bilansu Republike Srbije. U ovu investiciju do sada je uloženo 25 miliona evra i ukupno zaposleno oko 30 radnika - istakao je gradonačelnik, nakon obilaska preduzeća "Bioelektra". 
 
 
 
Milorad Jankulov predstavnik je treće generacije te botoške porodice, u kojoj najstariji član ima 90, a najmlađi 10 godina. Žive u slozi u istom domaćinstvu, bave se stočarstvom, proizvodnjom mleka i poljoprivredom, a mleko isporučuju zrenjaninskom "Mlekoproduktu". Kaže da su zadovoljni saradnjom i očekuju da će obećane subvencije doprineti stabilnosti proizvodnje i isporuke. 
 
- Porodica Jankulov primer je i pokazatelj kako četiri generacije mogu zajedno uraditi mnogo toga, da godine ne predstavljaju problem i da u selu ima perspektive. Uz nove podsticajne mere Vlade Republike Srbije, svakako će stočarstvo imati održiviji rast i razvoj - nadovezao se i gradonačelnik na reči domaćina.  
 
 

Slike

  • /uploads/attachment/vest/7030/DA_NAM_SELA_BUDU_BLIZA_2023_BOTOS_0.jpg