Градитељска баштина

Зрењанин се убраја међу градове који су имали повољне природне услове за свој градитељски развој, а кривудави ток реке Бегеј, са бројним меандрима, дао је основу за формирање градских улица и та основна регулација сачувана је до данас. 
 

 
 
Историјски оквир формирања војвођанских градова, па тако и Зрењанина, у целости припада периоду 18. века. Након што је оформљено језгро града, почиње изграђивање осталих територија уз обале Бегеја, а по организованом насељавању Немаца, које траје до 1785. године, настаје и први плански уређен и регулисан део града – "Нова немачка варош". Бечкерек је имао најсложенију урбанистичку основу, нетипичну и веома разуђену, али и равномернији развој од већине градова у окружењу.
 
 
Дефинитивно формирање градске структуре и стварање регулационе матрице, сачуване до данас, уследило је након великог пожара, 1807. године. Преживело га је само неколико зграда у градском језгру, укључујући и цркву Успења Пресвете Богородице, из 1746. године, данас најстарију сачувану грађевину у Зрењанину. Све остале данашње грађевине у центру града подигнуте су знатно касније.
 
 
Обнова града донела му је и највећи успон – привредни, културни и градитељски. Број становника се током 19. века готово удвостручује, а у градском језгру подижу се прве монументалне грађевине које су и данас својеврсни градски симболи и репрезентативни примерци градитељске баштине – Градска кућа (подигнута 1820, реконструисана и дограђена 1888. године), Позориште (1839.), Римокатоличка катедрала (1868.), Трговачка академија (1891.), Реформатска црква (1891.), Палата финансија, данас Народни музеј (1894.) и многе друге.
 
 
На обали Бегеја је 1908. године подигнута Палата правосуђа, по монументалности најзначајнија зграда у Зрењанину после Градске куће и Палате финансија. Четири године раније саграђен је и гвоздени Мали мост, данас најстарији од десет мостова преко Бегеја, те град, осим централног трга и главне улице, добија још једну значајну урбанистичку целину.
 
 
Регулацијом тока Бегеја кроз град и претварањем меандра у центру у три језера осамдесетих година двадесетог века, окружење Малог моста, око централног језера, данас је оплемењено и водоскоком у језеру, вештачким острвима за лабудове и патке, а око целе водене површине изграђено је шеталиште.  
 
 
У периоду светских ратова град је поштеђен разарања, а од некадашњих градитељских симбола нестала је једино синагога, срушена 1941. године. Нажалост, након Другог светског рата, радикалан однос нових власти према градитељском наслеђу и нова урбанистичка доктрина довели су до осиромашења старе урбанистичке матрице и нестанка више вредних грађевина. Њих су заменили модерни просторни белези који нису положили суд времена.
 
 
Ипак, упркос свему, Зрењанин данас има шта да понуди и покаже. Обновљене и рестауриране фасаде, декоративна расвета, нове урбанистичке тенденције које прате и негују наслеђено и повратак појединих несталих симбола, сведоче о настојањима града да градитељској баштини да значај какав она завређује.