Челни људи града

Обновом Торонталске жупаније 1779. године, именовани су и први жупанијски службеници. Као краљевски комесар, на челу Жупаније нашао се гроф Кристоф Ницки, а наредне, 1780. године, устоличен је и први велики жупан - гроф Ђери Ференц. До изградње нове Жупанијске зграде, садашње Градске куће, на челу Жупаније налазило се осам личности, а први који се уселио у нову зграду био је Јожеф Гици, на функцији жупана од 1820-1835. године. С обзиром да су се у згради налазиле и просторије за смештај жупана и његове породице, а ког је, опет, директно постављала монархија, она је имала и функцију својеврсног “двора”, са свим пратећим атрибутима, укључујући и званичне пријеме, балове и различита породична и јавна окупљања.   
 
Гроф Јанош Баћањ (жупан од 1783 - 1785. и од 1790 - 1792. године), Ласло Карачоњи (жупан од 1848 - 1849, 1861. и 1865-1869. године) и Микша Хертеленди (жупан од 1849 - 1861. године) - портрети из музеја “Јожеф Атила”, Мако (Мађарска)
 
Од 1779. до 1929. године, када је укинута, Торонталском жупанијом управљало је 30 жупана или жупанијских администратора, од којих седам у периоду Краљевине Југославије, када жупанија носи назив Торонталско-тамишка. Први од њих, од 1. децембра 1918. године, био је истакнути интелектуалац и народни трибун, оснивач Српског народног већа у нашем граду, др Славко Жупански.
 
Др Славко Жупански (жупан од 1918-1919. године), др Емил Гаврила (жупан 1920. године)
и Светислав Рајић (жупан 1928-1929. године)
 
Градска кућа данас се неминовно везује за челне људе града, који у њој службују и персонификују се с градом и његовим представљањем. У холу зграде, по угледу на Дом Народне скупштине Републике Србије, Скупштину АП Војводине и поједине локалне управе у нашој земљи, у Градској кући у Зрењанину од новембра 2013. године јавности је доступна стална поставка фотографија свих личности које су се налазиле на челу града, почев од првог градоначелника постављеног 1872. године. Наиме, указом из 1871. године, дотадашње трговиште Велики Бечкерек добило је статус града са уређеним Магистратом, на основу ког је стекао и могућност да изабере градоначелника. То је учињено већ наредне године, а први се на функцији нашао Михаило Штефулић. Током историјског периода дугог готово век ипо, на месту градског начелника, председника општине или градоначелника налазило се, закључно са садашњим градоначелником, Чедомиром Јањићем, тачно 44 мушкарца и једна жена.
 
Стална поставка портрета челних људи града, у холу на спрату Градске куће
 
Један од њих био је на челу града у три одвојена мандата - Ђурица Берберски, и то 1920-21, 1924. и 1935. године. У два одвојена мандата град су водили Драгољуб Кирћански - Уја (1949-50. и 1955-59. године) и Горан Кнежевић (2004-2009. и 2012. године). Најдуже је градски начелник био Золтан Перишић, пуних 16 година - од 1902. до 1918. године. У периоду између 1983. и 1988. године председници општине смењивали су се сваке године, па их је тако било пет у исто толико година. Тада је међу председницима била и једина жена - Богдана Глумац Леваков, 1985-86. године. Два “прва човека” града имали су функцију вршиоца дужности - Др Иван Мирков, 1919. године и Ђорђе Маринковић, који је на челу града био као председник Народноослободилачког одбора, у јесен 1944. године.
 
Золтан Перишић, градски начелник најдуже на функцији (1902-1918. године), Драгољуб Кирћански-Уја (1949-50; 1955-59.) и Горан Кнежевић (2004-09; 2012.), једини градоначелници у два одвојена мандата
 
Богдана Глумац Леваков, једина жена на челу града (1985-86. године) и први послератни градски челници - Др Јован Миљковић (после Првог светског рата) и Светозар Ружић (после Другог светског рата)
 
Сви челници водили су град са три различита имена, Велики Бечкерек, Петровград или Зрењанин, а који се налазио у чак девет држава – Аустроугарској монархији, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевини Југославији, Демократској Федеративној Југославији, Федеративној Народној Републици Југославији, Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији, Државној заједници Србије и Црне Горе и коначно, Републици Србији.
 
Радни кабинет градоначелника Зрењанина, са оригиналним намештајем
произведеним у чувеној фабрици “Бенце” у Великом Бечкереку