Праисторија

Временски, праисторија се дели на старији период - палеолит и млађи - неолит. У нашим областима нису до сада познати локалитети који припадају палеолиту. Изузетак чини откриће мамутове главе и других костију на обали Тисе код Новог Бечеја (35 км северозападно од Зрењанина), 1952. године. Живот људи на нашем подручју можемо пратити тек од почетка неолита, око В миленијума п.н.е. Из овог периода, на подручју града и околине постоји неколико археолошких локалитета. Најзначајнији локалитет, зван Крстићева хумка, налази се у атару насеља Мужља. Поред грубе, овде је пронађена и фина керамика, са бојеним орнаментима. Осим локалитета у околини града, у самом Зрењанину, у кругу Пиваре, откривена је 1953. године старчевачка бојена и груба керамика.
 

Средњи неолит представљен је у нашим областима двема културама: винчанском и потиском у области доњег тока Тисе. Управо у томе је значај нашег подручја, јер се преко њега протеже утицај двају паралелних култура. Период металног доба није довољно испитан. Нису откривени ни трагови ране бронзе. Неколико локалитета откривено је из развијеног металног доба, два у самом граду: у насељу Шумица, где пронађен врх копља, и код Фабрике уља, где су откривени фрагменти керамике из бронзаног доба.
 

У освиту нове ере, на нашем подручју живе бројна староседелачка и придошла племена: Илири, Трачани, Дачани, Гети, Готи, Сармати и Јазиги. С краја ИИИ и средином ИВ века, у области Зрењанина и околине борави сарматско племе Роксолани. Из овог периода, на подручју града откривено је сарматско гробље, недалеко од данашњег железничког моста. Коначно, у некрополи код Арадца (10 км западно од града), откривеној 1952. године, откопано је више од 120 гробова који потичу с краја ВИ и почетка ВИИ века.