II светски рат и СФР Југославија

Након слома Краљевине Југославије и немачке окупације, 14. априла 1941. немачке трупе улазе у Петровград. Власт у Банату имали су домаћи Немци - Фолксдојчери који су одмах конфисковали јеврејску имовину и почели с хапшењима Срба родољуба. Граду је враћен назив Велики Бечкерек, и он постаје седиште окупационе власти за Банат, са злогласном полицијском префектуром Јураја Шпилера и концентрационим логором у данашњој улици Цара Душана, кроз који је, током две године постојања, прошло више хиљада људи. У граду се, под окриљем Комунистичке партије Југославије, формирају илегалне групе које се супротстављају немачкој окупационој власти. Изводи се и више диверзантских акција, на које Немци одговарају одмаздом. Прве ратне године, 31. јула, на Багљашу је стрељано 90 родољуба, а 19. септембра још дванаест. У граду отпор пружају мање диверзантске групе, а ратне године пролазе без значајнијих војних дејстава, све до борби за ослобођење .

Јединице Црвене армије ушле су у град 2. октобра 1944. године и убрзо преузеле команду над свим виталним градским објектима. Наредног дана одржана је прва седница Народноослободилачког одбора града Петровграда. За првог председника изабран је Ђорђе Маринковић, отац народног хероја Соње Маринковић. Осим ње, још осам припадника народноослободилачког покрета из града и околине проглашено је народним херојима: Жарко Зрењанин- Уча, Светозар Марковић - Тоза, Пап Павле, Стевица Јовановић, Серво Михаљ, др Бошко Вребалов, Недељко Барнић-Жарки, Бора Микин-Марко. Градска инфраструктура остала је током ратних година готово у потпуности сачувана. Покушаји рушења појединих индустријских објеката од стране Немаца који су се повлачили, били су осујећени. Настрадао је једино велики Анау-Винклеров млин, а од осталих објеката порушена је монументална Јеврејска синагога у центру града.

Након рата дошло је до огромних друштвено-политичких промена у земљи које су, наравно, имале утицаја и на развој Зрењанина, који ово име званично добија 1946. године. Августа 1945. ступио је на снагу Закон о аграрној реформи, јуна 1950. Закон о радничком самоуправљању, 1959. је донет први "директивни урбанистички план" развоја града којим је наговештен његов урбанистичко-привредни развој. Развој је у првој послератној деценији усмераван у складу са директивним плановима, утемељењем социјалистичке привреде у којој примарно место добијају пољопривреда и индустрија. Све до осамдесетих година бележи се снажан прилив становништва из сеоских средина у град, што доводи и до значајних промена у социјалном, образовном и етничком саставу становника Зрењанина. Осећа се константан мањак стамбеног простора, те се подижу нова насеља колективног становања, и читави нови делови града. Зрењанин постаје истакнути пољопривредни, индустријски, културни и спортски центар Социјалистичке федеративне републике Југославије.