Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаI horska muzika preporučuje grad Evropi
Aktivnosti Internacionalnog muzičkog centra, hora "Koča Kolarov", a u poslednje vreme i Gradskog dečjeg hora, kao i bogata tradicija u oblasti muzičkog i horskog delovanja, preporučuju Zrenjanin Evropi i biće snažni "aduti" u procesu kandidature našeg grada za "Evropsku prestonicu kulture" 2020. godine – istaknuto je tokom razgovora predsednika Skupštine grada Zrenjanina Aleksandra Martona i rukovodioca Internacionalnog muzičkog centra, Dubravke Bengin.
Prijem za Benginovu je, po rečima Martona, upriličen kako bi se istakla jasna podrška nevladinom sektoru, udruženjima i pojedincima koji se kulturom bave ništa manje uspešno nego institucije i u ovoj oblasti imaju dokazane rezultate.
Tokom razgovora ocenjeno je da kandidatura za "Evropsku prestonicu kulture" neće biti nimalo lak posao, ali da svaka, pa i najmanja aktivnost koja se preduzme u tom pravcu, bez obzira na krajnji rezultat, ne može da bude promašaj.
- Osim sadašnje aktivnosti koja jeste na zavidnom nivou u odnosu na mnoge gradove, Zrenjanin će, samim činom kandidovanja, privući pažnju javnosti i ta će se pažnja fokusirati upravo ka kulturi. Ono što je prednost Zrenjanina jeste tradicija, i u slučaju muzike bazira se na nečemu što se ne meri godinama i decenijama, već sada možemo govoriti o vekovima. Grad je još u prvoj polovini XIX veka imao profesionalnu filharmoniju, što podrazumeva da je imao i publiku za tako nešto. Slična je situacija bila i sa pevačkim društvima, orkestrima. Upravo aktivnosti iz ovog davnog perioda, i njihova kasnija nadogradnja, bile su nam osnova kada smo od Evropskog muzičkog saveta tražili da Zrenjanin bude domaćin međunarodnog festivala horova "Kantemus", koji je jedini takvog tipa na prostorima nekadašnje Jugoslavije – istakla je Benginova.
- Osim sadašnje aktivnosti koja jeste na zavidnom nivou u odnosu na mnoge gradove, Zrenjanin će, samim činom kandidovanja, privući pažnju javnosti i ta će se pažnja fokusirati upravo ka kulturi. Ono što je prednost Zrenjanina jeste tradicija, i u slučaju muzike bazira se na nečemu što se ne meri godinama i decenijama, već sada možemo govoriti o vekovima. Grad je još u prvoj polovini XIX veka imao profesionalnu filharmoniju, što podrazumeva da je imao i publiku za tako nešto. Slična je situacija bila i sa pevačkim društvima, orkestrima. Upravo aktivnosti iz ovog davnog perioda, i njihova kasnija nadogradnja, bile su nam osnova kada smo od Evropskog muzičkog saveta tražili da Zrenjanin bude domaćin međunarodnog festivala horova "Kantemus", koji je jedini takvog tipa na prostorima nekadašnje Jugoslavije – istakla je Benginova.
Ona je dodala da je prošlost dobra "baza" za kulturni život grada, ali da se mora misliti na budućnost. U tom svetlu, Benginova je pomenula aktivnosti Gradskog dečjeg hora i značaj edukovanja najmlađih naraštaja o muzičkim vrednostima. Hor je ušao u drugu godinu postojanja i predstoje mu i prvi javni nastupi.
Razmišlja se i o osnivanju svojevrsnog "Studija za muziku", pri Kulturnom centru Zrenjanina, koji bi okupljao Gradski duvački, gradski kamerni i gradski tamburaški orkestar, kao i Gradski dečji hor. U toku su i radovi na renoviranju prostorija u kojima vežbaju pevači hora "Koča Kolarov" i te radove finasira Rotari klub iz Ciriha (Švajcarska).
Predsednik Skupštine grada Aleksandar Marton rekao je da je usvajanje "Agende 21" u oblasti kulture takođe jedan iskorak ka stvaranju kulturne politike grada i da će lokalna samouprava u narednom periodu raditi na ispravljanju nedostataka prisutnih u ovoj oblasti.
- Po obimu i broju kulturnih aktivnosti mi se ne možemo porediti sa Beogradom, kao što se Beograd ne može porediti sa Njujorkom, ili čak sa Bečom, ali Zrenjanin može da se poredi sa mnogim gradovima u kojima živi 100, pa čak i 200 hiljada stanovnika, a u produkciji kulturnih programa daleko zaostaju za nama. Naše institucije kulture veoma dobro rade, nude brojne i raznovrsne programe i taj segment života grada veoma dobro funkcioniše – zaključio je Marton.
- Po obimu i broju kulturnih aktivnosti mi se ne možemo porediti sa Beogradom, kao što se Beograd ne može porediti sa Njujorkom, ili čak sa Bečom, ali Zrenjanin može da se poredi sa mnogim gradovima u kojima živi 100, pa čak i 200 hiljada stanovnika, a u produkciji kulturnih programa daleko zaostaju za nama. Naše institucije kulture veoma dobro rade, nude brojne i raznovrsne programe i taj segment života grada veoma dobro funkcioniše – zaključio je Marton.
