Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаKako revitalizovati banatske pruge?
U Zrenjaninu je juče održan skup na temu mogućnosti revitalizacije železničkog saobraćaja u Banatu. Na inicijativu Nezavisnog sindikata mašinovođa Vojvodine, skup je okupio predstavnike JP Železnice Srbije, lokalne samouprave Grada Zrenjanina i opština srednjobanatskog regiona, sindikata železnice i preduzeća i ustanova sa teritorije Grada Zrenjanina zainteresovanih za ovu problematiku.
Otvarajući skup, gradonačelnik Zrenjanina dr Mileta Mihajlov je rekao da, dok se u Evropi i svetu koriste najmodernija sredstva železničkog saobraćaja, možemo slobodno reći da je u Srbiji, posebno u Banatu, železnica na veoma niskom nivou razvijenosti.
- Zbog toga smo se danas okupili, da sagledamo mogućnosti za revitalizaciju železnice, pre svega u Banatu, i to s posebnim osvrtom na prevoz putnika, koji smatramo najznačajnijim segmentom železničkog saobraćaja u nekom narednom periodu – rekao je Mihajlov.
- Zbog toga smo se danas okupili, da sagledamo mogućnosti za revitalizaciju železnice, pre svega u Banatu, i to s posebnim osvrtom na prevoz putnika, koji smatramo najznačajnijim segmentom železničkog saobraćaja u nekom narednom periodu – rekao je Mihajlov.
Učesnicima skupa obratio se i predsednik Skupštine grada Aleksandar Marton, koji je takođe konstatovao da je železnička mreža u našem regionu zapuštena.
- Poboljšanje mreže može da dovede do porasta investicija i lakšeg i jeftinijeg prevoza robe i putnika. Grad Zrenjanin u ovom trenutku ne može iz budžeta da izdvoji sredstva za ovu namenu, a s obzirom na širi značaj železničkog saobraćaja, to opravdano očekujemo od pokrajine i republike i verujem da za to postoje mogućnosti – istakao je Marton.
- Poboljšanje mreže može da dovede do porasta investicija i lakšeg i jeftinijeg prevoza robe i putnika. Grad Zrenjanin u ovom trenutku ne može iz budžeta da izdvoji sredstva za ovu namenu, a s obzirom na širi značaj železničkog saobraćaja, to opravdano očekujemo od pokrajine i republike i verujem da za to postoje mogućnosti – istakao je Marton.
Milana Bošan, šef sekcije infrastrukture železničkog čvora Zrenjanin, naglašava da je, s obzirom da ovdašnje pruge ne pripadaju ni jednom glavnom koridoru, akcenat na prevozu robe i tereta, pre svega na relaciji Pančevo – fabrika kaučuka Elemir i od metanolsko-sirćetnog kompleksa u Kikindi, pa je železnički saobraćaj i organizovan za prevoz opasnih materija, žitarica i građevinskog materijala.
- Što se prevoza putnika tiče, imamo dva dnevna polaska za stanicu "Dunav" u Beogradu, dok za Novi Sad trenutno nema polazaka, jer jednostavno nema garnitura koje bi ispratile vozni red. Ako znamo da je mesečna karta za autobuski prevoz i do četiri puta skuplja od železničke, jasno je kolike bi uštede doneo prevoz putnika železnicom – rekla je Bošanova i navela da je osovinsko opterećenje na prugama u Banatu trenutno 18 tona,da su brzine ograničene na 30 do maksimalno 80 km/h, pa i da se skretnice pomeraju ručno. Ono što je, ipak, pozitivno jeste da ni u jednom trenutku, uprkos pomenutom stanju, nije došlo do ugrožavanja bezbednosti saobraćaja.
- Što se prevoza putnika tiče, imamo dva dnevna polaska za stanicu "Dunav" u Beogradu, dok za Novi Sad trenutno nema polazaka, jer jednostavno nema garnitura koje bi ispratile vozni red. Ako znamo da je mesečna karta za autobuski prevoz i do četiri puta skuplja od železničke, jasno je kolike bi uštede doneo prevoz putnika železnicom – rekla je Bošanova i navela da je osovinsko opterećenje na prugama u Banatu trenutno 18 tona,da su brzine ograničene na 30 do maksimalno 80 km/h, pa i da se skretnice pomeraju ručno. Ono što je, ipak, pozitivno jeste da ni u jednom trenutku, uprkos pomenutom stanju, nije došlo do ugrožavanja bezbednosti saobraćaja.
U prostornom planu razvoja Republike Srbije, predviđeno je povezivanje prugom Zrenjanina i Novog Sada i izgradnja železničkog mosta preko Tise, kod Žablja, ali je juče pomenuto da za taj poduhvat još nije pripremljena ni projektno-tehnička dokumentacija, pa se radi o projektu na "dugom štapu".
Tokom skupa nametnuo se zaključak da se pitanje revitalizacije železničkog saobraćaja nužno mora podići na viši nivo, kao i da mu se mora pristupiti u saradnji sa susednim državama, kako bi se aktivirala sredstva iz raspoloživih evropskih fondova. Posebno je pomenuta zainteresovanost Temišvara u Rumuniji za uspostavljanje železničkog saobraćaja ka Zrenjaninu i Novom Sadu, pa aktuelne probleme treba rešavati učešćem u programima prekogranične saradnje i izradom odgovarajućih kvalitetnih programa.
