Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаОсам деценија од депортације Јевреја, постављена прва спомен-обележја “камен спотицања” - Град Зрењанин сећа се својих трагично страдалих суграђана
Град Зрењанин обележава данас годишњицу једног од најтрагичнијих догађаја у својој историји - осам деценија од депортације петровградских Јевреја, 18. августа 1941. године. Тим поводом, молитвама и симболичним спуштањем цвећа у Бегеј, одата је пошта страдалима, а у знак сећања на наше некадашње суграђане, постављена су и прва спомен-обележја “камен спотицања”, на две локације у центру Зрењанина на којима су живеле депортоване јеврејске породице. Одржана је и пригодна академија, а у Народном музеју отворена је изложба посвећена првој жртви фашизма у нашем граду, Јеврејину Виктору Елеку, оснивачу и власнику фабрике шећера.
Обележавању ове годишњице присуствовали су данас и Његова екселенција Јахел Вилан, амбасадор Израела у Републици Србији, други секретар амбасаде Савезне Републике Немачке Даниел Мусени, рабин Исак Асијел, уметник, аутор “камена спотицања” Гинтер Демниг, представници Савеза јеврејских општина Србије, јеврејских општина Београд, Суботица, Панчево, Зрењанин, преживели сведоци Холокауста, потомци страдалих, представници локалне самоуправе и средњобанатског округа. За амбасадора Вилана и другог секретара амбасаде Немачке Мусенија приређен је и пријем у Градској кући, чији су домаћини били заменик градоначелника Саша Сантовац, начелница Средњобанатског управног округа Снежана Вучуревић, председник Скупштине града Чедомир Јањић и помоћница градоначелника Цица Вучковић.
Симболичним спуштањем венаца и цвећа са пешачког моста у Бегеј, којим је 18. августа 1941. године више од 1200 петровградских Јевреја одведено у шлеповима на пут без повратка, у београдске логоре смрти, пошту страдалима одали су преживели у Холокаусту, др Теодор Ковач, заменик градоначелника Саша Сантовац и амбасадор Израела Јахел Вилан, начелница округа Снежана Вучуревић и други секретар амбасаде Немачке Даниел Мусени, представници јеврејских општина и потомци страдалих, међу којима је био и књижевник и преводилац Иван Ивањи, рођен у Великом Бечкереку 1929. године. Јеврејску молитву за преминуле, кадиш, изрекао је Исак Асијел, врховни рабин Јеврејске заједнице у Србији.
“Камен спотицања”, јединствено спомен-обележје, постављено је данас на две локације у Улици краља Александра Карађорђевића, испред зграда број 39 и 47, у којима су живеле породице Ивањи и Екштајн. Зрењанин је први град у Србији који на овакав начин оживљава сећање на страдале Јевреје, а обележја је поставио њихов творац, немачки уметник Гинтер Демниг. По узору на више европских земаља, у којима је постављен већи број таквих обележја, и на зрењанинском плочнику сада се налазе мали каменови величине 96 x 96 и висине 100 милиметара, на којима је назначено да је на тој локацији живела жртва нацизма и наведено њено име и презиме, година рођења, место страдања. Постављање “камена-спотицања” пратила је композиција “Рахем”, у извођењу Ане Алексић - Шајрер.
Демнигова идеја персонализације каменова спотицања била је да се жртвама Холокауста, које су у концентрационим логорима биле деградиране и сведене на обичан број, врати идентитет. Постављање на плочнике има за циљ да се пролазници, сагињањем и читањем имена и текста на камену, симболично поклоне жртвама нацистичког терора. Демниг жели да имена жртава врати на места на којима су живели. Мада само име “Камен спотицања”, иницира на спотицање, Демниг цитира једног ученика, изјавом: “Не, не саплићемо се само и не падамо, саплићемо се и главом и срцем”.
Иницијативу за подизање спомен-обележја поднела је Јеврејска општина Зрењанин, а реализацију пројекта помогли су Покрајинска влада и Секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, као и донатори из других конфесија.
Обраћајући ће се присутнима на отварању изложбе “Елекова фабрика - 110 година шећеране у Зрењанину”, заменик градоначелника Саша Сантовац истакао је да нема тих речи и начина да се опишу страхоте Холокауста, као што не постоји време и године које могу и смеју дозволити да се злочини забораве, умање или називају неким другачијим именима.
- Данашњи дан, 18. август, један је од најтужнијих дана и датума у историји овог града. Попут других градова, широм Планете, дешавали су се и овде бројни ратови, пролазиле различите војске, смењивали се освајачи и ослободиоци. Међутим, и у највећим ратним сукобима, град никада није рушен, бомбардован и разаран, никада није доживљавао ту врсту трагичне судбине. Догађало му се, нажалост, другачије, још веће зло - страдало је његово становништво, страдали су они који су чинили душу, снагу и биће града у неком тренутку његове историје. Страдали су због својих убеђења, идеала, зато што се нису мирили са ропством или окупацијом, страдали су због исказаних речи или учињених дела, али су највећи погром доживљавали само зато што су припадали другој вери или нацији, што су изговарали другачије молитве или неговали другачије обичаје. Зато што су били Јевреји - казао је Сантовац и додао да је прва жртва фашизма у нашем граду био Јеврејин Виктор Елек, а да је прва порушена зграда била синагога, јер је намера фашиста била не само да избришу Јевреје као народ, већ и трагове њиховог вековног боравка на овим просторима.
- Данашњи дан, 18. август, један је од најтужнијих дана и датума у историји овог града. Попут других градова, широм Планете, дешавали су се и овде бројни ратови, пролазиле различите војске, смењивали се освајачи и ослободиоци. Међутим, и у највећим ратним сукобима, град никада није рушен, бомбардован и разаран, никада није доживљавао ту врсту трагичне судбине. Догађало му се, нажалост, другачије, још веће зло - страдало је његово становништво, страдали су они који су чинили душу, снагу и биће града у неком тренутку његове историје. Страдали су због својих убеђења, идеала, зато што се нису мирили са ропством или окупацијом, страдали су због исказаних речи или учињених дела, али су највећи погром доживљавали само зато што су припадали другој вери или нацији, што су изговарали другачије молитве или неговали другачије обичаје. Зато што су били Јевреји - казао је Сантовац и додао да је прва жртва фашизма у нашем граду био Јеврејин Виктор Елек, а да је прва порушена зграда била синагога, јер је намера фашиста била не само да избришу Јевреје као народ, већ и трагове њиховог вековног боравка на овим просторима.
- За слободу коју имамо и у којој данас живимо заслужни су сви који су пре осамдесет година жртвовали своје животе, сви који су за њу страдали у оружаним борбама или ван њих. Заслужни су и сви наши некадашњи суграђани Јевреји, који су доприносили развоју града на било који начин, а доживели су трагичну судбину само зато што су припадали том народу и тој вери. Не поновило се. Нека им је вечна слава и хвала - поручио је Сантовац.
Амбасадор Израела у Србији Јахел Вилан рекао је да га је посебно дирнуло спуштање цвећа у реку и да му је част што је данас у Зрењанину, јер је и сам потомак преживелих у Холокаусту, из Мађарске. Рекао је и да не постоји бољи начин да се ода почаст страдалима од постављања спомен-обележја “камен спотицања” и захвалио се на тој идеји аутору Демнигу.
- Ова комеморација значајна је не само због сећања на жртве, већ и на указивање садашњим генерацијама, посебно младима, о тим трагичним догађајима. Прошло је осамдесет година од тада и комеморације су значајне да би се сећали жртава и када преживели у Холокаусту више не буду били са нама. Ово што радите у Зрењанину значајно је и због атмосфере често присутне у данашњем свету, а која негира и умањује Холокауст. Част ми је што сам амбасадор у земљи која има вишевековну традицију веома пријатељског суживота јеврејског и српског народа и која негује изузетно добар однос према сећању на Холокауст и према преживелима, као и према реституцији, јер је прва земља у Европи која је усвојила тако добар закон - казао је амбасадор Вилан.
- Ова комеморација значајна је не само због сећања на жртве, већ и на указивање садашњим генерацијама, посебно младима, о тим трагичним догађајима. Прошло је осамдесет година од тада и комеморације су значајне да би се сећали жртава и када преживели у Холокаусту више не буду били са нама. Ово што радите у Зрењанину значајно је и због атмосфере често присутне у данашњем свету, а која негира и умањује Холокауст. Част ми је што сам амбасадор у земљи која има вишевековну традицију веома пријатељског суживота јеврејског и српског народа и која негује изузетно добар однос према сећању на Холокауст и према преживелима, као и према реституцији, јер је прва земља у Европи која је усвојила тако добар закон - казао је амбасадор Вилан.
На скупу су се обратили и председник Савеза јеврејских општина Србије Роберт Сабадош, аутор поставке изложбе “Елекова фабрика - 110 година шећеране у Зрењанину” Ференц Немет, као и директор Народног музеја Зрењанин Синиша Оњин.
Петровградски - зрењанински Јевреји доживели су погром у првој ратној години, када је у само једном дану, 18. августа 1941. године нестала готово целокупна тадашња јеврејска популација нашег града. Више од 1200 Јевреја, ухапшених након почетка рата у Петровграду и околини, и заточених у објекту некадашње касарне, данашње Средње пољопривредне школе, тога дана спроведено је до обала Бегеја и подељено у две групе. Потом су шлеповима, Бегејом, одведени у Београд и затворени у “Топовске шупе” и логор “Сајмиште”, одакле су систематски вођени на стрељање у Јајинце и ледину поред села Јабука, надомак Панчева.
Фашистички окупатор није овде поштедео чак ни објекте који су подсећали на јеврејску заједницу, па је 1941. године до темеља срушио велелепну синагогу, подигнуту 1896. године, једну од најлепших грађевина у граду. На месту где се налазила, данашњој Јеврејској улици, постављена је спомен-плоча, а пригодно обележје налази се и на згради Пољопривредне школе.
