Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаОдата почаст страдалим у трагичним догађајима 9. јануара 1942. године, служен помен и положени венци на спомен-обележје на Житном тргу
Као и сваке године, Град Зрењанин данас је обележио годишњицу од трагичних догађаја из Другог светског рата, када је, 9. јануара 1942. године, окупатор починио један од најсвирепијих злочина у Банату и погубио тридесет грађана српске и ромске националности, заробљених у рацијама током јесени 1941. године. Након погубљења, они су 24 часа стајали обешени на Житном тргу у тадашњем Петровграду, с намером фашиста да застраше становништво и пошаљу сурове поруке током обележавања великог хришћанског празника, Божића. Нису у томе успели, јер је отпор окупацији постајао све јачи, а страдали грађани постали један од симбола борбе за слободу и супротстављања непријатељу на овим просторима.
Испред споменика на Житном тргу окупили су се представници Града Зрењанина, Средњобанатског управног округа, Градског одбора Савеза удружења бораца народноослободилачког рата - СУБНОР Зрењанин, Месног одбора СУБНОР Елемир, Градског одбора СНС Зрењанин и представници потомака страдалих суграђана. Помен страдалима служио је свештеник Српске православне цркве протојереј Петар Илић.
У делегацији Града Зрењанина били су заменик градоначелника Саша Сантовац и помоћница градоначелника Снежана Вучуревић. Говорећи о овим догађајима и упућујући поруке новим генерацијама, Сантовац је подсетио да су од трагичних догађаја прошле 82 године и да су, осим у нашем граду, истовремено страдали и родољуби у још неколико места у Банату, укупно њих 150.
“Сећамо се наших предака, одајемо им захвалност што нису поклекли, што су се борили и изборили за слободу. Само у слободи можете да напредујете и да остварујете своје жеље, замисли и амбиције. Ови догађаји, познати као “крвави јануар” или “крвави Божић”, међу оним су трагичним догађајима који су обележили град у прошлости, уз жртве које су морале да падну да би се стигло до слободе. Полагањем венаца и служењем помена исказујемо дужно поштовање према свима који су у рату и борби за слободу дали оно највредније што су имали - своје животе”, казао је заменик градоначелника.
“Сећамо се наших предака, одајемо им захвалност што нису поклекли, што су се борили и изборили за слободу. Само у слободи можете да напредујете и да остварујете своје жеље, замисли и амбиције. Ови догађаји, познати као “крвави јануар” или “крвави Божић”, међу оним су трагичним догађајима који су обележили град у прошлости, уз жртве које су морале да падну да би се стигло до слободе. Полагањем венаца и служењем помена исказујемо дужно поштовање према свима који су у рату и борби за слободу дали оно највредније што су имали - своје животе”, казао је заменик градоначелника.
Иван Бошњак, државни секретар Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог и унук страдалог Богољуба Бошњака, и ове године одао је пошту свом деди и свим страдалим.
“Непријатељ је спроводио терор широм Војводине, према родољубима који су били укључени у покрет отпора или, једноставно, као део страдалника овде у Зрењанину, били припадници друге нације, вере односно расе. Као потомци подсећамо се на ово страдање и покушавамо да млађим генерацијама пренесемо поруку да се овакав злочин нигде и ником више не понови, поготову у овој изазовној 2024. години, када ратови бесне на другим територијама и географским ширинама. И са овог места упућујемо поруку да што пре дође до мира и да невини престану да страдају”, поручио је Бошњак.
“Непријатељ је спроводио терор широм Војводине, према родољубима који су били укључени у покрет отпора или, једноставно, као део страдалника овде у Зрењанину, били припадници друге нације, вере односно расе. Као потомци подсећамо се на ово страдање и покушавамо да млађим генерацијама пренесемо поруку да се овакав злочин нигде и ником више не понови, поготову у овој изазовној 2024. години, када ратови бесне на другим територијама и географским ширинама. И са овог места упућујемо поруку да што пре дође до мира и да невини престану да страдају”, поручио је Бошњак.
Споменик страдалим родољубима на Житном тргу, аутора зрењанинског архитекте Милорада Бербакова, откривен је 7. јула 1986. године, поводом 45. годишњице од почетка устанка народа Србије у Другом светском рату. Рестауриран је 2001. године, када је и обновљен натпис на споменику са именима тридесет жртава.
