Транспарентност Србија спровела истраживање - Град Зрењанин повећао ниво транспарентности

Транспарентност Србија и ове године спровела је истраживање "Индекс транспарентности локалне самоуправе у Србији - LTI", а резултати су представљени јуче у Београду.

Реч је о истраживању које је спровођено 2015, 2019, 2020, 2021. и 2022. године у коме су биле обухваћене све општине и градови у Србији, као и  2017. године (на узорку од 15 ЈЛС).  Истраживање се ове, као и четири претходне, године спроводи уз подршку USAID-a.

 

ФОТО: Транспарентност Србија

 

На основу методологије установљене 2015. године поново су оцењене и рангиране све јединице локалне самоуправе у Србији. Оцењене су и градске општине, али нису рангиране с обзиром на то да се због неједнаких надлежности  не могу поредити са ЈЛС.

“Зрењанин на овом рангирању има индекс 62, на скали од 0 до 100, и налази се на 21. месту од 145 рангираних ЈЛС. То је боља оцена и позиција на листи у односу на LTI 2022, када је оцена била 53, а Зрењанин је био на 39. месту. У међувремену је просечна оцена на нивоу Србије порасла за три поена, те сада износи 52. С обзиром на то да је максимална оцена 100, и да 11 најбоље рангираних ЈЛС имају LTI изнад 70, и даље постоји  потенцијал за раст. Поједини LTI индикатори мере оно што није законска обавеза већ добра пракса, за постизање позитивне оцене за поједине индикаторе потребно је улагање ресурса, али постоји и низ мера за повећање транспарентности и јачање поверења грађана које се, ако постоји политичка и административна воља, могу спровести брзо и без значајног улагања ресурса. Стога вас охрабрујемо да наставите да радите на повећању нивоа транспарентности, да редовно ажурирате већ објављене податке и размотрите где постоји могућност раста” поручили су из Транспарентности Србија.

Достављене су и препоруке за унапређење транспарентности као и нови примери добре праксе, који могу бити од користи при предузимању мера за повећање транспарентности.

Када је реч о целокупном истраживању, резултати од ове године показују унапређење транспарентности у готово две трећине општина (65%) у поређењу са прошлом годином. Најзначајнији пораст забележен је у категоријама локалног буџета и информатора о раду. С друге стране, трећина општина бележи ниже резултате него прошле године. Највећи пад забележен је у категорији јавних набавки и последица је измена закона из 2020. године према којима су локалне самоуправе у обавези да информације о јавним набавкама објављују само на Порталу јавних набавки а не више и на својим интернет страницама. Рад локалних скупштина и већа и даље је најмање транспарентан међу органима локалне самоуправе.