Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаPrijem povodom Svetskog dana izbeglica
Današnji dan, 20. jun, proglašen je za Svetski dan izbeglica, na osnovu Rezolucije Generalne skupštine UN, usvojene 2000. godine. Ovaj dan Srbija dočekuje kao prva zemlja u Evropi i jedna od pet zemalja u svetu sa "produženom izbegličkom situacijom".
Prema podacima Komesarijata za izbeglice u Srbiji do 1995. godine, Srbija je primila 618.000 izbeglica iz bivših jugoslovenskih republika (266.000 izbeglica iz BiH i 330.000 iz Hrvatske). Prema zvaničnim podacima svega 140.000 izbeglica se vratilo u zemlje porekla (70.000 u BiH i 70.000 u Hrvatsku). Od ukupnog broja izbeglica, oko 12.000 hiljada doselilo se na teritoriju Grada Zrenjanina. Veći deo uspeo je tokom proteklih godina da se intergriše u ovu sredinu, ali za mnoge problemi su ostali do danas, bilo da su u pitanju socijalne, zdravstvene ili neke druge prirode.
Povodom Svetskog dana izbeglica, gradonačelnik Zrenjanina, mr Ivan Bošnjak i član Gradskog veća Dragan Šašić primili su danas petočlanu delegaciju Udruženja izbeglih, raseljenih i prognanih lica, predvođenu predsednikom Markom Gvozdenovićem. Predstavnici Udruženja ukazali su gradonačelniku na neke od problema s kojima se susreću, s akcentom na nemogućnost zapošljavanja, otkup stambenog prostora i uskraćena prava u sadašnjim državama iz kojih su došli tokom ratnih zbivanja devedesetih godina. Gradonačelnik Bošnjak istakao je da su neke od adresa na koje je potrebno uputiti zahteve za pomoć u Beogradu, odnosno tiču se državne politike i međudržavnih odnosa, ali i da Grad Zrenjanin, njegova kancelarija Komesarijata za izbeglice, u saradnji s udruženjima izbeglica, čine brojne korake i preduzimaju niz akcija s ciljem poboljšanja uslova života ovih lica.
- Kroz Lokalni akcioni plan rada s izbeglicama mi smo izvršili transfere sredstava i na osnovu konkusra za završetak ili adaptaciju građevinskih objekata rešili stambeno pitanje većeg broja izbeglica. Takođe, učestvujemo na konkusrima koje raspisuju republički Komesarijat i međunarodne organizacije i očekujemo da se u narednom periodu još dvadesetak montažnih kuća izgradi na teritorioji Grada Zrenjanina. Time bi se rešio najveći deo postojećih problema u vezi sa stambenim smeštajem – naveo je gradonačelnik Bošnjak.
- Kroz Lokalni akcioni plan rada s izbeglicama mi smo izvršili transfere sredstava i na osnovu konkusra za završetak ili adaptaciju građevinskih objekata rešili stambeno pitanje većeg broja izbeglica. Takođe, učestvujemo na konkusrima koje raspisuju republički Komesarijat i međunarodne organizacije i očekujemo da se u narednom periodu još dvadesetak montažnih kuća izgradi na teritorioji Grada Zrenjanina. Time bi se rešio najveći deo postojećih problema u vezi sa stambenim smeštajem – naveo je gradonačelnik Bošnjak.
Danijela Radulović je, kao petnaestogodišnja devojčica, u Zrenjanin stigla iz Bosanskog Petrovca, nakon operacije "Oluja", avgusta 1995. godine. Ovde je završila školu i fakultet, udala se, rodila dvoje dece, ali i dalje, uprkos diplomi, ne nalazi posao.
- Inženjer sam prehrambene tehnologije i najveći mi je problem posao. Kada konkurišem, uglavnom mi kažu da za ta mesta traže nekoga sa nižom stručnom spremom od moje. Svesna sam da je i drugima posao najveći problem, ali su kod izbeglica prisutni i problemi oko smeštaja, penzije, imovine koja nam je ostala u zavičaju. Mom ocu je, po dolasku ovde, narušeno i zdravlje, pa ni on nije mogao da radi – kaže Danijela.
- Inženjer sam prehrambene tehnologije i najveći mi je problem posao. Kada konkurišem, uglavnom mi kažu da za ta mesta traže nekoga sa nižom stručnom spremom od moje. Svesna sam da je i drugima posao najveći problem, ali su kod izbeglica prisutni i problemi oko smeštaja, penzije, imovine koja nam je ostala u zavičaju. Mom ocu je, po dolasku ovde, narušeno i zdravlje, pa ni on nije mogao da radi – kaže Danijela.
Savetnik predsednika Udruženja izbeglica i odbornik u Skupštini grada Zrenjanina, Milan Mrkobrad, kaže da država ima razumevanja za probleme izbeglica, ali da je potrebno još dosta toga učiniti da bi sva izbegla lica bila adekvatno zbrinuta.
- Mnoge stvari nisu rešavane kontinuirano i na vreme, kada je bilo i više novca u budžetima, ali sam mišljenja da se sada drugačije pristupa problemima i da postoji više dobre volje za njihovo rešavanje. Mi smo i danas izneli neke od njih i mislim da ćemo daleko brže i kvalitetnije moći da ih rešimo, nego što je to bio slučaj u proteklih, evo već 18 – 20 godina – ističe Mrkobrad.
- Mnoge stvari nisu rešavane kontinuirano i na vreme, kada je bilo i više novca u budžetima, ali sam mišljenja da se sada drugačije pristupa problemima i da postoji više dobre volje za njihovo rešavanje. Mi smo i danas izneli neke od njih i mislim da ćemo daleko brže i kvalitetnije moći da ih rešimo, nego što je to bio slučaj u proteklih, evo već 18 – 20 godina – ističe Mrkobrad.
U okviru aktivnosti povodom Dana izbeglica, Komesarijat za izbeglice u Srbiji najavio je konferenciju za novinare, na kojoj će biti reči o situaciji izbeglica u svetu, položaju, potrebama i perspektivi izbegličke populacije u Srbiji, aktuelnim programima rešavanja stambenih i drugih potreba i podršci Evropske unije kao najvećeg donatora. Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović najavio je da bi parlament uskoro mogao da raspravlja o predlogu Rezolucije o pitanjima izbeglica i istakao da će insistrirati kod državnih organa da izvrše pritisak da se maksimalno poštuje Bečki sporazum o ostvarivanju prava izbeglih.
Regionalni stambeni program BiH, Hrvatske, Crne gore i Srbije predviđa rešavanje stambenih potreba 27.000 najugroženijih izbegličkih porodica u regionu a 16.780 porodica u Srbiji, navodi Komesarijat.
Dodatan broj izbeglica u Srbiji moći će da reši svoje stambeno pitanje kroz povratak u zemlje porekla a u okviru Regionalnih stambenih projekata Hrvatske i BiH, navodi Komesarijat. Ukupna vrednost Regionalnog stambenog programa za Srbiju je 335 miliona evra. Takođe, na donatorskoj konferenciji u Sarajevu prikupljen je deo sredstava za sprovođenje tog programa u iznosu od 261 miliona evra, od kojih je Evropska unija obezbedila 230 miliona evra.
Više stotina hiljada izbeglih, proteranih i interno raseljenih ljudi je dobilo državljanstvo Srbije ali ratom pogođene osobe nisu rešile brojna imovinska i druga životna pitanja. Stoga je Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) 2008. godine uvrstio Srbiju među pet zemalja u svetu sa dugotrajnom izbegličkom krizom, čije rešavanje zahteva zajedničku akciju i saradnju zemalja u regionu, uz podršku međunarodne zajednice.
