Комеморацијом и откривањем споменика са именима страдалих на Меморијалном јеврејском гробљу обележена 82. годишњица депортације Јевреја из Зрењанина и Баната

Комеморација поводом 82. годишњице депортације Јевреја из Зрењанина и Баната одржана је данас на Меморијалном јеврејском гробљу у Зрењанину и том приликом откривен је споменик са именима свих страдалих 1941. године.

 

 
Комеморација је одржана у присуству заменице Мисије Амбасаде Израела у Србији Александре Бен Ари, градоначелника Симе Салапуре, представници Савеза јеврејских општина Србије, јеврејских општина Београд, Нови Сад, Суботица, Кикинда, Панчево и Зрењанин, Жидовске општине Сплит и преживели Холокауст др Теодор Ковач и Естер Бајер .

 

 

Обраћајући се присутнима градоначелник је захвалио на доброј сарадњи Јеврејске општине и председнице Љиљане Попов са Градом Зрењанином. 
- Данашњом церемонијом одајемо почаст свим страдалима који су депортовани и стрељано само зато што су били другачији, што су били друге вере и само зато што су били Јевреји. Нема тих речи и начина да се опишу страхоте Холокауста, као што не постоје време и године које смеју дозволити да се злочин заборави, умањи или назива другачијим именима  – рекао је градоначелник и указао да је данашњи датум, 18. август, један од најтужнијих у историји нашег града.   
Казао је и да су се на овим просторима дешавали разни ратови и пролазиле разне војске и смењивали освајачи и ослободиоци, али да и у највећим ратним сукобима град није рушен и разаран.
- Никада није доживљавао ту врсту трагичне судбине, али му се нажалост догађало још веће зло, страдало је његово становништво, страдали су они који су чинили душу, снагу и биће града у неком тренутку његове историје – казао је он наводећи да је прва жртва фашизма био управо Јевреј Виктор Елек, а прва порушена зграда била је синагога јер је намера фашиста била да избришу не само Јевреје као народ, већ и трагове њиховог вековног боравка на овим просторима.

 

 

-Подсетићу, Зрењанин је први град у Србији у коме је постављено спомен – обележје „Камен спотицања“ у знак сећања на припаднике Јеврејске заједнице које су биле жртве Холокауста. Спомен – обележје постављено је на пет локација, за породице Елек, Екштајн, Ђарфаш, Кунстлер и Ивањи. Те жртве не смеју бити заборављене и не смемо их се сећати само на годишњицу страдања, већ свакодневно кроз свој живот и рад – рекао је градоначелник наводећи да споменик на Меморијалном јеврејском гробљу не треба да буде само место туговања, већ место подсећања на страхоте рата и опомене за све нас за будуће генерације. 

 

Подсећајући на страдања Јевреја председница ЈО Зрењанин Љиљана Попов указала је људска обавеза свих нас, а  коју нам жртве поручују, да реагујемо, да се побунимо, да спречимо неправде и злочине једнако према најмногобројнијим жртвама које су страдале, једнако према Србима, Јеврејима, према деци, оболелим и старима.

 

Након јеврејске молитве за преминуле – Кадиш, коју је изрекао Исак Асијел, врховни рабин Јеврејске заједнице у Србији представница Амбасаде Израела Александра Бен Ари и Љиљана Попов приступиле су откривању споменика и положени су венци.

 

 

Поводом обележавања 82. године од депортације Јевреја из Зрењанина и Баната у Малом салону Народног музеја Зрењанин отворена је изложба посвећена Херману Хелфготу – последњем зрењанинском рабину. 
Организатор изложбе је Јеврејска општина Зрењанин, а свечаном отварању у име Града Зрењанина присуствовао је заменик градоначелника Саша Сантовац.

 

Августа 1941. године, око 1300 Јевреја, ухапшених претходних дана у Петровграду и околини, спроведено је до обала Бегеја и подељено у две групе. У првом транспорту шлеповима у смрт су послати старији, а у подне, по највећој летњој жеги, жене и деца. Страшне су патње они који су протерани, који су без хране и воде, у претрпаним шлеповима по несносној врућини преживљавали. У Београду су мушкарци затворени у "Топовске шупе" и одатле систематски вођени на стрељање у Јајинце и ледину поред села Јабука, надомак Панчева. Жене и деца су били у логору смрти "Сајмиште", где су целу зиму морени хладноћом и глађу. У периоду од јануара до маја 1942. године, преживели заточени су угушени у "душегупкама", камионима који су специјално за Јевреје допремљени из Берлина.