Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаOtvorena izložba ''Zdravko Mandić - sećanje (1935 - 2012)''
U prisustvu članova porodice – supruge Višnje Kauzlarić Mandić i ćerke Jelene Galović, njegovih saradnika, kolega, organizatora izložbe i brojnih poštovalaca umetnosti kojom se bavio, u Savremenoj galeriji UK Ečka u Zrenjaninu svečano je otvorena izložba "Zdravko Mandić - sećanje (1935 - 2012)". Posvećenu uspomeni na našeg velikog slikara i dugogodišnjeg upravnika Savremene galerije, povodom prve godišnjice od smrti, izložbu su otvorili Sava Stepanov, likovni kritičar iz Novog Sada, Zoran Slavić, književnik i publicista iz Zrenjanina i članica Gradskog veća grada Zrenjanina, Dubravka Bulovan Bengin, koja je istakla da su "svi koji su imali privilegiju da lično poznaju Zdravka Mandića u kontaktu s njim dobijali visoke standarde vrednosti iz sveta umetnosti".
"Njegova dela su grad Zrenjanin, svakako, za sva vremena postavila na jedno vrlo značajno mesto u svetu umetnosti. Ovu izložbu doživljavam kao još jednu priliku da, stojeći isped njegovih dela, na neki način komuniciram s umetnikom. To želim i vama", poručila je Bengin Bulovan, proglašavajući izložbu otvorenom.
"Njegova dela su grad Zrenjanin, svakako, za sva vremena postavila na jedno vrlo značajno mesto u svetu umetnosti. Ovu izložbu doživljavam kao još jednu priliku da, stojeći isped njegovih dela, na neki način komuniciram s umetnikom. To želim i vama", poručila je Bengin Bulovan, proglašavajući izložbu otvorenom.
Sava Stepanov rekao je da je izložba koncipirana tako da označi neke od najznačajnijih punktova u Mandićevoj umetnosti.
"To nije bilo lako, ali mislim da pravom posetiocu i pravom gledaocu ove izložbe ona može da pruži puno informacija. Mandić je počeo da slika ranih šezdesetih godina, tada je napravio i jedan izvanredan autoportret koji je izložen ovde, da bi nakon toga razvio slikarstvo kontinuiteta, u kojem je naslikao niz slika koje su posvećene temama tu, oko nas. Slikao je Banat, Vojvodinu i ravnicu i dugo smo ga smatrali "slikarom pejsaža". Danas predlažem da Mandića posmatramo kao "slikara ljudi" – jesu tu pejsaži i ti ljudi hode pejsažima, ali sve su to, nekako, rastočeni pejsaži. Njih nema, nestali su u toj slikarskoj masi i materiji kojom Zdravko pravi sliku. Ali te usamljene figure, nastale sedamdesetih i osamdesetih godina, su bile tada pravi simbol sveta u kojem je Mandić živeo", opisao je Stepanov deo prepoznatljivog Mandićevog stvaralaštva, koje je, na neki način, ostalo njegov "zaštitni znak"
"To nije bilo lako, ali mislim da pravom posetiocu i pravom gledaocu ove izložbe ona može da pruži puno informacija. Mandić je počeo da slika ranih šezdesetih godina, tada je napravio i jedan izvanredan autoportret koji je izložen ovde, da bi nakon toga razvio slikarstvo kontinuiteta, u kojem je naslikao niz slika koje su posvećene temama tu, oko nas. Slikao je Banat, Vojvodinu i ravnicu i dugo smo ga smatrali "slikarom pejsaža". Danas predlažem da Mandića posmatramo kao "slikara ljudi" – jesu tu pejsaži i ti ljudi hode pejsažima, ali sve su to, nekako, rastočeni pejsaži. Njih nema, nestali su u toj slikarskoj masi i materiji kojom Zdravko pravi sliku. Ali te usamljene figure, nastale sedamdesetih i osamdesetih godina, su bile tada pravi simbol sveta u kojem je Mandić živeo", opisao je Stepanov deo prepoznatljivog Mandićevog stvaralaštva, koje je, na neki način, ostalo njegov "zaštitni znak"
Zoran Slavić ukazao je da "kultura sećanja" u Zrenjaninu dobija neke nove obrise, jer su, u nepunih godinu dana, priređene dve izložbe posvećene ovom značajnom slikaru.
"Mandić je treći veliki slikar koji je duže vremena živeo u Zrenjaninu. Posle Konstantina Danila i Tivadara Vanjeka, Zdravko Mandić je obeležio slikarstvo grada i svoje najbolje godine uložio i u svoje slike i kulturu grada, a grad, pomalo stidljivo, tek sada počinje da shvata da "kultura sećanja" ne znači samo memorijalno, već suštinsko sećanje na život, rad i delo ovih slikara. Temelj na koji se popeo Zdravko Mandić, a koji su uspostavili Danil, pa Vanjek, s kim je Zdravko radio godinama, jeste temelj nacionalne kulture u evropskim kontekstima" poručio je Slavić.
"Mandić je treći veliki slikar koji je duže vremena živeo u Zrenjaninu. Posle Konstantina Danila i Tivadara Vanjeka, Zdravko Mandić je obeležio slikarstvo grada i svoje najbolje godine uložio i u svoje slike i kulturu grada, a grad, pomalo stidljivo, tek sada počinje da shvata da "kultura sećanja" ne znači samo memorijalno, već suštinsko sećanje na život, rad i delo ovih slikara. Temelj na koji se popeo Zdravko Mandić, a koji su uspostavili Danil, pa Vanjek, s kim je Zdravko radio godinama, jeste temelj nacionalne kulture u evropskim kontekstima" poručio je Slavić.
Autori izložbe, na kojoj je predstavljeno 18 Mandićevih radova su Sava Stepanov i kustos Savremene galerije, Slavica Popov. Pored najznačajnijih ostvarenja Zdravka Mandića (Strigova, Potkozarje, 1935 - Novi Sad, 2012) koja se nalaze u zbirci Savremene galerije Zrenjanin i u privatnom vlasništvu, izložbu dopunjuju arhivska građa i projekcija filma o slikarstvu Mandića “Uspeh leda” iz 1982. godine, napravljenog prema scenariju Slavka Almažana, režija i kamera Dobri Janevski.
Izložba će biti otvorena do 20. septembra.
