145 godina ''Bečkerečkog programa''

U prisustvu ministra pravde i državne uprave Nikole Selakovića, zamenika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Mirka Krlića, potpredsednika Srpske napredne stranke Gorana Kneževića, načelnika Srednjebanatskog upravnog okruga Dušana Šijana, poslanika u Skupštini AP Vojvodine, gradonačelnika Zrenjanina Ivana Bošnjaka, zamenika gradonačelnika Čedomira Janjića, drugih funkcionera lokalne samouprave i srednjebanatskog regiona i zvanica, sinoć je u zrenjaninskom Narodnom pozorištu održana Svečana akademija povodom 145. godišnjice od objavljivanja "Bečkerečkog programa" Svetozara Miletića, dokumenta koji je predstavljao osnovu nacionalne politike Srba, Rumuna i Slovaka u Ugarskoj. 
 
    
 
Nastavljajući sa doslednom liberalnom i "narodnosnom" politikom, sa ciljem federalizacije monarhije na principu etniciteta, dakle poštovanja kolektivnih etničkih prava i slobodoumnih načela, a opredeljujući se za opozicionu politiku prema dualizmu, Svetozar Miletić, kao politički i ideološki predvodnik Srpske narodne slobodoumne stranke, obajvio je uputstvo zastupnicima Srba u ugarskom saboru, u vidu članka, objavljenog u listu "Zastava" 1869., pod naslovom: "Osnova programa za srpsku liberalno-opozicionu stranku". Usvojen na stranačkoj konferenciji u Velikom Bečkereku 15/28 januara 1869., ovaj politički program (poznat kao "Bečkerečki program"), uz kasnije minimalne modifikacije (1872.) biće za narednih nekoliko decenija trajno opredeljenje, ne samo političkog korpusa mladog građanstva, nego i najvećeg dela srpskog naroda u Ugarskoj.
 
Program postavlja načela kako Vojvodinu stvoriti bez ratovanja sa Mađarima i uz dogovor koji će poštovati principe evropske građanske revolucije: demokratska načela i ravnopravnost svih naroda Ugarske. Program je podeljen u dva odeljka. Prvi, koji sadrži opšta načela i osnove opozicione politike, pozivajući se na zahteve Blagoveštenskog sabora, ali sada bez zahteva za posebnom političko-upravnom teritorijom, dok drugi predlaže konkretne ciljeve, za koje se treba izboriti u ugarskom parlamentu.
 
   
 
Pozdravljajući prisutne na sinoćnoj Svečanoj akademiji, Goran Knežević je poručio da "ovim skupom pokušavamo da donekle ispravimo nepravde, proistekle iz zaborava i nebrige i da se osvrnemo na ono što je umnogome uticalo na stvaranje države Srbije i njen opstanak do današnjih dana, a dogodilo se na ovim prostorima".
- Malo Zrenjaninaca zna da je u našem gradu 1918. godine osnovano prvo Srpsko narodno veće, koje je oslobodilo grad od Austrougarske vlasti bez kapi krvi i, što je veoma važno, bez ikakve osvete. Zaboravljamo i da se prvi srpski ustanak desio upravo u Banatu, davne 1594. godine, i da je doveo do toga da su, posle bitke kod Perleza i poraza srpskih hajduka i ustanika, Turci ubili vršačkog vladiku Teodora, vođu ustanka, a potom i spalili mošti Svetog Save na Vračaru, iste te godine, ne bi li dodatno zastrašili srpski narod. Naš grad dao je mnogo žrtava u svim proteklim ratovima, ovo je sredina u kojoj su se rađale slobodoumne ideje, ideje o životu u jedinstvenoj Srbiji, bez obzira na veru i naciju njenih građana. Zbog toga ne čudi što je i Svetozar Miletić svoj politički program promovisao baš ovde – istakao je Goran Knežević. 
 
   
 
Profesor Nedeljko Kuljić rekao je da je "ovoj reči o 145. godišnjici "Bečkerečkog programa" jubilej odredio temu, a prilike sadržaj".
- Srpska istorija u Habsburškoj monarhiji obeležena je otporom germanizaciji i mađarizaciji i borbom za očuvanje nacionalne i verske samobitnosti. Oblici te borbe, ideološki okviri i saveznici menjali su se, u zavisnosti od konkretnih okolnosti. I datum koji obeležavamo simboliše isti smisao istorijske poruke. Tokom čitavog 19. veka Srbi su imali jasne državne, nacionalno-političke i kulturne ciljeve. Posvećenost ideji nacionalnog jedinstva i slobodi iskazala se i u odredbi 6. "Bečkerečkog programa" koja se odnosi na "istočno pitanje", sa svešću da su interesi Austrije, povezani s pretenzijama Bosne i Hercegovine, suprotni oslobodilačkim nastojanjima Srba. Okupljeni u središnji odbor stranke, Svetozar Miletić i drugi narodni prvaci izražavali su ideju širokih krugova građanstva, koje će značajno uticati na ishod istorijskih procesa početkom dvadesetog veka – kazao je, između ostalog, profesor Kuljić.
 
 
U nadahnutom obraćanju, ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković zaključio je da pripadamo narodu koji je često "bio prvi kada se ginulo" i postavio pitanje "da li smo politički zreo narod?".
- Više je toga u našoj istoriji što će nam na ovo pitanje dati negativan odgovor, nego pozitivan. Ipak, večeras se neko setio nečega što bi na to pitanje moglo dati pozitivan odgovor. Retko kad razmišljamo o sebi i stajemo pred svoje kulturno, duhovno i nacionalno ogledalo. Da li su drugi krivi što u nekada Velikom Bečkereku, pa Petrovgradu, a danas Zrenjaninu nema spomenika "srpskom tiću" Svetozaru Miletiću? Da li su Evropa i susedi krivi što danas, tek drugi put u novijoj istoriji, obeležavamo ovakav jedan jubilej? Na svakom drugom mestu u Evropi, svaki narod, a naročito oni koji su u poslednjem veku stekli svoju nezavisnot i državnu samostalnost, slavio bi jedan ovakav jubilej, slavio bi svesrpske prvake, da su njihovi prvaci, slavio bi ovakav jedan Program. Ali, mi to nismo radili – konstatuje Selaković i dodaje da je trebalo da prođe 49 godina do ostvarenja Miletićevih ideja. 
- Vrhunski cilj njegove ideje, nacionalno oslobođenje i ujedinjenje, ostvaren je 1918. godine. Možda je sada prilika i da se kažemo da su Srbi "Prečani" - a nešto malo posebnije i Srbi Banaćani – najbolji slikari među Srbima, jedni od najvećih naučnika među Srbima, jedni od najboljih sportista među Srbima, da su ostavili snažan pečat u razvoju naše kulturne, društvene i političke istorije. Sećajući se Miletića, njegove velike ideje, u vremenu kada težimo velikoj obnovi, pomislimo da nam treba baš ono što je Miletić poručivao i rekao. Kada  pričamo o obnovi, treba nam kulturna, treba nam nacionalna, ali, pre svega, treba nam duhovna obnova. Bez te obnove, nećemo biti dostojni ovakvih predaka, bez te obnove neće se podići spomenik Miletiću, bez te obnove neće se čuti pesme o njemu, bez te obnove mnogi od nas stideće se njega, a njime se treba ponositi. Svetozar Miletić je primer da ideja može da se ostvari, koliko god nam daleka i neostvariva izgledala i bila. Primer je Srbina-Evropljanina, Srbina-građanina, čoveka koji je umom svojim u grb srpski uklesao "Sloga, braćo, sloga, samo sloga Srbina spasava" – ističe ministar pravde i državne uprave Republike Srbije, Nikola Selaković.
 
 
U prigodnom kulturno-umetničkom programu na sceni Narodnog pozorišta "Toša Jovanović" učestvovali su glumac beogradskog "Ateljea 212" Nenad Jezdić, glumica Narodnog pozorišta iz Prištine, trenutno smeštenog u severnoj Kosovskoj Mitrovici, Jasmina Stojiljković, članovi ansambla NP "Toša Jovanović" Zrenjanin Jovan Torački i Milan Kočalović, mešoviti hor Pevačkog društva "Prepodobni Rafailo Banatski" i pojci Srpske pravoslavne crkve.