Обележена 78. годишњица од банатског ''крвавог јануара''

Комеморацијом, служењем помена и полагањем венаца на споменик на Житном тргу у Зрењанину данас је обележена 78. годишњица од трагичних догађаја из Другог светског рата, познатих као “крвави јануар” или “крвави српски Божић”. 
 
На трећи дан православног Божића и дан Светог првомученика - архиђакона Стефана, 9. јануара 1942. године, фашисти су извели један од најсвирепијих злочина у Банату током окупације када су у Зрењанину - тадашњем Петровграду - Кикинди, Драгутинову (данас Ново Милошево) и Банатском Аранђелову погубили 150 родољуба. Тридесет грађана српске и ромске националности, заробљених у рацијама током јесени 1941. године у неколико места у Банату, стрељано је у Зрењанину, у дворишту судског затвора, а потом су њихова тела на запрежним колима пронета централним градским улицама и обешена на Житном тргу, где су стајала до сутрадан. То нису били само комунисти, већ и обични грађани и слободарски опредељени људи, који нису желели да прихвате немачку окупацију. Међу њима су били и неки од организатора антифашистичке борбе у средњем Банату - др Лазар Мијатов, скојевка Олга Убавић и Иван Виоглавин.

Био је то први Божић у нашем граду под фашистичком окупацијом и покушај окупатора да на свиреп начин спречи антифашистички покрет, али је постигао управо супротно и још више охрабрио родољубе да се окупе у борби за слободу. И данашње обележавање ове годишњице било је прилика за сећање на тај период наше историје и на његове жртве, али и за слање јасних антиратних порука за будућност. 

Венце на споменик су положили представници Града Зрењанина и Градског одбора Савеза удружења бораца народноослободилачког рата - СУБНОР Зрењанин. Помен је служио свештеник Српске православне цркве, јереј Миодраг Станојевић. У име Града Зрењанина венац су положили помоћници градоначелника Симо Салапура и Драган Ћапин и секретар Скупштине града Милан Мркшић. Делегацији се придужио и некадашњи градоначелник, сада државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак, чији је рођени деда Богољуб Бошњак један од страдалих у овом злочину окупатора. Уз цвеће, спустио  је на споменик симболичну бројаницу.