Град ЗрењанинРепублика Србија
Скупштинаграда ЗрењанинаЗрењанин први град у Србији у пројекту “Паметни систем прикупљања амбалажног отпада”: за промену свести грађана о значају рециклаже и начину одлагања отпада
Пријемом за учеснике у пројекту и госте, конференцијом за новинаре и демонстрацијом рада паметних уређаја у Зрењанину је данас промовисан пројекат “Паметни систем прикупљања амбалажног отпада”. Зрењанин је први град у Србији у ком ће овакав систем почети да се примењује, а на укупно 12 локација у граду, јавним површинама и продајним објектима IDEA и RODA, постављени су брендирани рецикломати за сакупљање амбалаже.
Основна идеја пројекта се заснива на иновативном приступу и ИТ решењу - одлагањем амбалаже, означене налепницом “Рециклирај” и јединственим кодом за свако паковање, корисници ће, кроз апликацију за мобилни телефон, бити у могућности да прате сваку појединачну јединицу коју убаце, и за одређени број сакупљене амбалаже остваре попусте у одабраним малопродајним објектима, чиме се стимулише даља рециклажа. Пројекат обухвата четири врсте амбалаже заступљене на тржишту – алуминијумске лименке, Тетра Пак, стаклену и ПЕТ амбалажу.
Промоцији пројекта у Зрењанину присуствовали су данас представници Владе Савезне Републике Немачке - Министарства спољних послова, амбасаде Немачке у Србији, Министарства заштите животне средине Републике Србије, Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), Немачке сарадње у Србији (GIZ), као и представници компанија, учесница у пројекту.
Након пријема, у Барокној сали Градске куће одржана је конференција за новинаре на којој су се обратили градоначелник Зрењанина Симо Салапура, министарка за европске послове и климатска питања Министарства иностраних послова Савезне Републике Немачке Ана Лирман, државна секретарка Министарства заштите животне средине Републике Србије Ивана Хаџи Стошић, извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић, директорка компаније “Sekopak” Виолета Белановић Кокир и менаџерка у компанији “Ball packaging Europe” Јелена Петљански Киш.
Градоначелник Зрењанина Симо Салапура истакао је да је повод данашњег окупљања еколошки пројекат који се по први пут реализује у Србији.
“Та чињеница ставља град Зрењанин на високо место градова посвећених одрживом еколошком развоју, “Зеленој агенди” и коришћењу обновљивих извора енергије”, рекао је и додао да је управо с немачком организацијом GIZ, пре само двадесетак дана, најављен почетак још једног еколошког пројекта, на тему промоцију коришћења соларне енергије.
“Та чињеница ставља град Зрењанин на високо место градова посвећених одрживом еколошком развоју, “Зеленој агенди” и коришћењу обновљивих извора енергије”, рекао је и додао да је управо с немачком организацијом GIZ, пре само двадесетак дана, најављен почетак још једног еколошког пројекта, на тему промоцију коришћења соларне енергије.
“Све то доказује да пратимо “Зелену агенду” Републике Србије и тенденције у области “зелене енергије” и енергетске ефикасности, које су у тесној вези са екологијом и заштитом животне средине. Указано нам је овим пројектом поверење и имамо обавезу да га оправдамо, али пре свега да променимо свест код наших суграђана, када је у питању одлагање отпада и рационално коришћење енергетских ресурса, што су битне ствари не само за наш град, него и за државу“, казао је градоначелник и додао да је пројекат “Паметног прикупљања амбалажног отпада” иновативан у сваком погледу. Поменуо је и неке друге активности Града Зрењанина у области енергетске ефикасности, заштите животне средине, као и податак да су на територији града подигнуте две биоелектране. Такође, ради се и на важном документу, који ће се звати “Зелена агенда Зрењанина”.
“Верујем да ће пројекат који данас промовишемо додатно стимулисати наше суграђане да се укључе у глобални покрет, глобалну подршку екологији”, казао је Салапура.
Државна министарка Савезне Републике Немачке Ана Лирман изразила је задовољство што данас борави у Зрењанину, на покретању пројекта за паметну рециклажу, који има за циљ анимирање целог региона у смислу унапређења управљања отпадом.
“Зашто је потребно да унапредимо управљање отпадом? Пре свега, то ће нам помоћи да смањимо загађење око локација где се управља отпадом, јер се рециклирани производи могу поново употребити. Друго, у складу са Париским споразумом, рециклажом ће се смањити потрошња енергије. Такође је то добро за грађане Зрењанина и других градова, који могу имати финансијске користи од овог пројекта, односно повраћај дела новца када донесу производе за рециклажу у станицу за рециклажу, али ће такође имати користи и од бољег квалитета ваздуха, бољег квалитета воде и бољег окружења, уопште”, објаснила је Лирман.
“Зашто је потребно да унапредимо управљање отпадом? Пре свега, то ће нам помоћи да смањимо загађење око локација где се управља отпадом, јер се рециклирани производи могу поново употребити. Друго, у складу са Париским споразумом, рециклажом ће се смањити потрошња енергије. Такође је то добро за грађане Зрењанина и других градова, који могу имати финансијске користи од овог пројекта, односно повраћај дела новца када донесу производе за рециклажу у станицу за рециклажу, али ће такође имати користи и од бољег квалитета ваздуха, бољег квалитета воде и бољег окружења, уопште”, објаснила је Лирман.
Тиме се, како је још рекла, објашњава зашто немачка Влада подржава овај пројекат рециклаже, али и зашто је “Зелена агенда за Западни Балкан” један од приоритетних циљева Владе.
Захвалила се Граду Зрењанину и градоначелнику, што су прихватањем овог пројекта исказали лидерство у овој области и изразили спремност за сарадњу, и са међународним партнерима, владиним агенцијама, и са приватним сектором. Нешто касније, на локацији код Културног центра Зрењанина, она је, убацивањем првог рециклажног производа, покренула “Паметни систем прикупљања амбалажног отпада”.
Државна секретарка Министарства заштите животне средине Републике Србије Ивана Хаџи Стошић рекла је да, поред посвећености испуњавању глобалних циљева, као земља кандидат за чланство у ЕУ, Србија прихвата и европске стандарде и процесе, какав је и “Европски зелени договор”, као нова стратегија развоја Европске уније и обавезала се за спровођење активности у свих пет области “Зелене агенде за Западни Балкан”.
“Министарство заштите животне средине је кровна институција за дефинисање стратешког оквира за зелену транзицију и с тим у вези, 2020. године припремили смо мапу за циркуларну економију у Србији, као први документ ове врсте у региону. Јануара ове године донешен је и Програм управљања отпадом у Републици Србији, као и Програм развоја циркуларне економије, који је у нацрту и чије се усвајање очекује до краја године. Министарство подржава пројекат “Паметно рециклирај” и поздрављамо иницијативу да се са системом прикупљања отпада у паметним уређајима започне баш у Зрењанину, као конкретној локалној самоуправи и да ће послужити као добар модел и за остале локалне самоуправе у Србији”, истакла је Хаџи Стошић.
“Министарство заштите животне средине је кровна институција за дефинисање стратешког оквира за зелену транзицију и с тим у вези, 2020. године припремили смо мапу за циркуларну економију у Србији, као први документ ове врсте у региону. Јануара ове године донешен је и Програм управљања отпадом у Републици Србији, као и Програм развоја циркуларне економије, који је у нацрту и чије се усвајање очекује до краја године. Министарство подржава пројекат “Паметно рециклирај” и поздрављамо иницијативу да се са системом прикупљања отпада у паметним уређајима започне баш у Зрењанину, као конкретној локалној самоуправи и да ће послужити као добар модел и за остале локалне самоуправе у Србији”, истакла је Хаџи Стошић.
“Увођење паметног система рециклаже иде у прилог апсолутно свима, јер је реч о изузетно ефикасној методи која, према студији реномиране британске куће Eunomia, може да помогне да се већ у прве три године прикупи више од 90% амбалажног отпада. Наш циљ је да у Зрењанину за годину дана сакупимо 30% од пласираних производа обележених налепницом “Рециклирај”, што би показало да је овакав модел одржив и да се може применити и у другим градовима и општинама”, изјавила је извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић.
При убацивању сваког производа у паметне уређаје, на екрану ће се појавити јединствени бар код, који је неопходно унети у “Солагро” апликацију. На свом личном налогу грађани ће прикупљати бодове, које затим могу заменити за ваучере у ИДЕА и Рода малопродајним објектима.
“Цео процес, од маркирања производа до сакупљања амбалажног отпада, је потпуно нов у Србији и за нас је важно да видимо како ће грађани реаговати на овакав вид рециклаже амбалажног отпада. Систем нам омогућава да имамо информацију о попуњености паметних машина, што ће олакшати сакупљање отпада. Сви процеси у оквиру пројекта биће праћени и оптимизовани у складу са потребама грађана”, рекла је директорка “Секопака” Виолета Белановић Кокир.
“Цео процес, од маркирања производа до сакупљања амбалажног отпада, је потпуно нов у Србији и за нас је важно да видимо како ће грађани реаговати на овакав вид рециклаже амбалажног отпада. Систем нам омогућава да имамо информацију о попуњености паметних машина, што ће олакшати сакупљање отпада. Сви процеси у оквиру пројекта биће праћени и оптимизовани у складу са потребама грађана”, рекла је директорка “Секопака” Виолета Белановић Кокир.
Јелена Петљански Киш, менаџер за одрживост и јавне послове у компанији “Ball Packaging” истакла је да је на почетку пројекат био усмерен само на рециклажу лименки путем паметних преса у Београду, да би данас у Зрењанину био представљен први систем који обухвата и преостали амбалажни отпад.
“Оно што овај пројекат чини другачијим јесте напредно ИТ решење које се заснива на примени концепта јединственог кода за сваку јединицу амбалаже. На овај начин остварују се већа ефикасност и транспарентност у процесу рециклаже”, навела је Петљански Киш.
“Оно што овај пројекат чини другачијим јесте напредно ИТ решење које се заснива на примени концепта јединственог кода за сваку јединицу амбалаже. На овај начин остварују се већа ефикасност и транспарентност у процесу рециклаже”, навела је Петљански Киш.
“Систем паметног сакупљања амбалажног отпада” је пројекат који се спроводи кроз програм развојне сарадње са приватним сектором develoPPP немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (BMZ), а заједнички га спроводе GIZ и водећи партнер Ball Паковања Европа, Sekopak, Solagro Smart Recycling, Mercator-S I RLG. Пројекат се спроводи у сарадњи са НАЛЕД-ом, Recan Fondacijom - Свака лименка се рачуна и компанијама Coca-Cola Hellenic, Carlsberg, Tetra Pak и Књаз Милош.
